Prijavite se i učestvujte!

Svi želimo svoje parče sreće, ali kako ga pronaći? Pokrenite talase i saznajte!

Vaša energija ide tamo gde ide vaša pažnja

Vaša energija ide tamo gde ide vaša pažnja

Vaša energija ide tamo gde ide vaša pažnja. Jednostavna i istinita izreka sa puno potencijala u sebi za pokretanje promena ili, talasanja, kako volim u poslednje vreme da kažem.

U skladu sa tim, trudim se, a i drugima preporučujem, da svoju pažnju usmere na ljude koje vole stvari koje ih inspirišu i sve ono što doprinosi osmehu na licu, miru u srcu i razvoju vijuga u glavi.

Ipak, koliko god se mi trudili, naletimo na iznenađenja tamo gde ih ne očekujemo i naša pažnja skrene sa pravog puta.
Meni se to desilo nedavno na LinkedIN-u. Nisam očekivala da na poslovnoj društvenoj mreži naletim na rešenje za sve naše egzistencijalne probleme kroz „33 istine koje će nas pogoditi pravo u srce“.

Poznati voditelj objavio je članak „Gde je istina“ * u kome, postavljajući pitanje kako da se izborimo sa svojim „unutrašnjim ja“ i onim „možeš više..možeš bolje“, razmatra i nudi (blagonaklono) opciju odlaska iz rodne grude kao dobitnu kombinaciju za naše napredovanje u svakom smislu. On daje link ka Pismu iz Arabije** u kome autor bloga piše:
„Šta sam naučio nakon odlaska iz Srbije
Da tamo negde postoje ljudi koji su zaista srećni, ne moraju da glume da jesu
Da tamo negde postoje ljudi koji lepo žive od sopstvene plate
Da tamo negde postoji život koji možeš nazvati životom
Da tamo negde možeš i ti da postojiš, ali stvarno…“

Nisam stigla pošteno da razmotrim i svarim pismo, kad mi poslaše staru pesmu Bore Čorbe u kojoj je dao kratku lekciju naivnim Srbima***:
„Već se zveri zlobno cerekaju, skupljaju se čopori hijena
ne moraju dugo da čekaju, Srbija je skoro ubijena…
Bilo jedno neposlušno pleme, bilo jednom i nema ga više
srpsko ime progutaće vreme,Srbija je prestala da diše.“

Znači tako. Šta sad ja i bilo koji čitalac može da misli o zemlji Srbiji osim da treba da beži odavde glavom bez obzira jer tamo daleko – teče med i mleko. A da li je tako?

NIJE! Ja živim ovde, u Beogradu ( kraj vode 😉 ) i potpuno sam svesna da život u Srbiji nije lak, ali nije ni tako kako sugerišu napred pomenuti stihovi. Ne bojim ja stvari u ružičasto, ali neću dozvoliti ni da mi neko skreće pažnju sa svega lepog što nas ovde okružuje. I tu mislim pre svega na ljude. Na široku dušu balkansku.

Neću patriotski mahati pesmom Alekse Šantića „Ostajte ovde!… Sunce tuđeg neba neće vas grijat ko što ovo grije.“ ( ipak mašem ) . Ali treba biti svestan toga da sebe svuda sobom nosimo i ako nemamo mir u sebi, nećemo ga nigde naći. Ne mogu to granice bilo koje zemlje promeniti.

Život je interesantan upravo zbog mogućnosti da sopstvenim izborima i doživljajima svega, u nama i oko nas, napravimo promene koje hoćemo i želimo! Tamo gde je naša pažnja usmerena, poteći će i dobra energija!
A u društvu je to lakše i lepše.

Ako udruženim snagama zatalasamo ove prostore, bićemo na pravom kursu!

*     gde je istina
**   pisma iz arabije
*** pogledi sa strane