Create a Joomla website with Joomla Templates. These Joomla Themes are reviewed and tested for optimal performance. High Quality, Premium Joomla Templates for Your Site
         

Transurfing

Talasi

transurfing, zdravlje, Vadim Zeland, zdrava ishrana, Ishrana, Sirova ishrana

Vadim Zeland: Ljudi ne primećuju da boluju i umiru glupo zbog odsustva elementarne kulture ishrane

zeland ishrana

Kultura spore smrti

Da bismo imali stvarnu korist od svog izabranog stila ishrane, neophodno je da imamo i elementarnu kulturu ishrane. Ako pođemo od primitivnih predstava i navika, kao što su: "kupiti knedle, skuvati ih, staviti novine ispred sebe i brzo ih pojesti", ili "jesti voće i povrće, i sve će biti u redu", od toga neće biti nikakve koristi.Moramo da shvatimo da organizam nije ložište lokomotive, i gurati u njega sve redom bez razmišljanja i nasumice, u nadi da će "sve izgoreti" je jednostavno - glupo.

Organizam ima određenu količinu izdržljivosti, ali ona nije neograničena, tako da ipak treba razmišljati. Ako se kultura svodi na koncept "grickati" štagod, i bilo kako, sigurno će se pojaviti problemi.
 
Dok je način života vekovima bio nepromenjen, kultura ishrane je postojala i prenosila se iz pokoljenja u pokoljenje. A kada je civilizacija krenula tehničkim putem razvoja, način života se naglo promenio, a prenošenje iskustva prestalo.U takvim uslovima, kultura ishrane, ne samo da se gubi (značajan deo je već izgubljen), već se i degradira pod dejstvom faktora koji nemaju nikakve veze sa ishranom, kao što su, na primer, hemijsko prerađivanje i reklame.

Šta s tim raditi, ja lično ne znam. Ovde je spasavanje utopljenika u rukama samih utopljenika. Ako ne želiš da znaš čime i kako se možeš hraniti, onda idi u bolnicu, ili direktno na groblje. Realno to je upravo tako. Osloniti se na iskustvo i zdrav razum čovečanstva već je postalo nemoguće. Tačka sa koje više nema povratka izgleda da je počela.

Od kad je čovečanstvo prešlo na belo brašno, margarin i veštački kvasac, zdrav razum više ne radi.

Margarin, kao čisto sintetički proizvod, zamagljuje svest. A kvasac kao strani oblik života (u suštini, monstrum), ugrađuje se u organizam i upravlja svešću, tako da bi se hranio upravo time što je potrebno monstrumu da jede.

 

Pojašnjenje

Belim brašnom je kulinarstvo dovedeno do apsurda. Nešto najvrednije u zrnu je klica i spoljna opna. Belo brašno se dobija čišćenjem zrna pšenice od opne i klice. Na taj način sve vredno je uklonjeno i ostavljen je samo mrtvi deo, koji se sastoji prvenstveno od skroba. Jetra se zapuši masom sličnom mazutu, skrob se deponuje u organizmu u vidu sluzi, zidovi organa za varenje prekrivaju se naslagama.

Margarin i namazi (trans masti) se dobijaju od rafinisanog biljnog ulja drugog presovanja, koji se proizvodi uz upotrebu hemijskih rastvarača. Rafinisano ulje nakon toga zagrevaju i hidrogenizuju, propuštajući kroz njega vodonik. Kao rezultat toga dobija se smesa izomera nepoznatog u prirodi, koja ima konzistentnost mekog plastelina, odvratnog mirisa i boje.Da bi tom "proizvodu" dodali robni kvalitet, dodaje mu se još gomila raznovrsnih hemikalija.

Trans masti su izuzetno toksične i imaju svojstvo da se akumuliraju u organizmu, izazivajući niz opasnih bolesti: stres, arterosklerozu, bolesti srca, rak, gojaznost, bolešljivu decu, oslabljen imunitet, nisku potenciju, itd

Zašto je štetan veštački kvasac:

  • To su esencije strane organizmu - pečurke.
  • Zamislite da u vaše organizmu žive pečurke. Same pečurke pri pečenju umru, a njihove spore ( argumenti) ne.
  • One imaju sposobnost da prodru u krvotok, a to znači i u svaki organ.
  • U procesu svoje životne delatnosti luče mikrotoksine.
  • Kada uđu u organizam, počinju da prilagođavaju celu sredinu sebi.
  • Simbiozna (zdrava) mikroflora se uništava, a patogena cveta.
  • Organizam postaje lako dostupan za strane bakterije i viruse.
  • Stvaraju se idealni uslovi za razvoj ćelija raka.

Zašto kažem da se čovečanstvu po pitanju ishrane (kao i po mnogim drugim stvarima), ne može verovati. Ako ljudsko stado masovno proizvodi i troši ono što ga ubija, onda je jasno, da mu se ne može verovati. Kako se može verovati narkomanu, na primer?

jaje ZelandČovek koji je u problemu, probleme ne vidi ili ne želi da ih vidi.

A problematično društvo odavno ne želi da vidi svoje probleme, ili je čak nesposobno da ih vidi, jer se nalazi u iluziji bezbednosti „stada“.

Ili činjenica je, takođe, da "pušenje ubija", nakon što su počeli duvanu da dodaju hemikalije, posle čega on ubija još više. A taj isti natpis "ubija" može sa sigurnošću da se zalepi na svu supermarketsku sintetiku. Iluzija koja smiruje je samo u tome što ubijaju polako i neprimetno.

Ljudi ne primećuju da boluju i umiru glupo zbog odsustva elementarne kulture ishrane. Od trenutka, kada su se u ishrani pojavile ove tri glavne komponente: belo brašno, margarin i kvasac - kultura se završila i počeo je matriks. Ove komponente ulaze u sastav najrasprostranjenijeg, svakodnevnog proizvoda - peciva. To je osnova matriksne šeme (ne kulture) ishrane. Glavno je postaviti osnove da bi ljudi izgubili zdrav razum, kao u bajci o Sinbadu moreplovcu. Tada neće shvatati zbog čega boluju i umiru, i uopšte, sa kojim je ciljem je sve to. Zar na farmi stoka shvata čime i zašto je hrane?Ali u ovom slučaju, razlika je u što nije matriks nego su sami ljudi izgradili farmu za sebe, i još se više usavršavaju u prehrambenoj tehnologiji, da bi se telom i svešću uklopili u ciljeve matriksa.

Matriks za ljude ima svoj jasan cilj. Da podsetim:

Ćelije treba da budu popunjene poslušnim elementima. A ovi elementi moraju biti, prvenstveno, ne baš zdravi, da ne bi bilo slobodne energije, i drugo, malo uvrnuti, da ne bi shvatili gde se nalaze. Energije i svesne volje treba da bude tačno toliko da ispunjavaju svoju funkcionalnu obavezu - ni više, ni manje.

 

Prelaz sa tradicionalne na sirovu ishranu ne označava neki napredak u kulturi ishrane, ukoliko se ne poštuju osnovni principi.

Razmotrimo koji se tu principi narušavaju.


1. Ishrana treba da bude postojana, nepromenljiva.
Kuhinja ( skup proizvoda i načina za njihovu pripremu) treba da bude neka ustaljena i postojana konstantna. Ishranu uopšte ne bi trebalo naglo menjati, kao što, na primer, bez posebne potrebe ne treba prelaziti sa jedne na drugu nacionalnu kuhinju. Razlog je crevna mikroflora koja je prilagođena za varenje jedne ili druge hrane. Ona se polako obnavlja i adaptacija može trajati mesecima. Zato, svaki prelaz treba da bude lagan, postepen. Ako govorimo o prelasku na sirovu ishranu, tu se još manje treba žuriti, jer postoji još jedan faktor - intenzivno čišćenje organizma. Ne treba dovestii sebe do stanja povećane intoksikacije. Dakle, u savremenim uslovima, posebno mladi ljudi, bolje je da se prilagođavaju ne mesecima, već godinama.


2. Ishrana treba da bude maksimalno raznovrsna.
 Istovremeno, jela moraju biti što jednostavnija i jednosložnija, koja se sastoje od podobnih sastojaka. Bolje je jesti više, nego jedno u jednom obroku. Raznoobraznost je potrebna samo u opštem asortimanu. Samo voće i povrće - to je veoma niskokalorična ishrana. Ako vam se traži da jedete nešto slatko, znači da organizmu nešto nedostaje. Na primer, mozak troši više od četvrtine energije tela, za njegov rad potreban je lecitin. U čokoladi se nalazi lecitin, a u voću i povrću ga nema - zato se i traži. Ali zašto se prejedati čokoladom, ako tog istog lecitina ima dovoljno u mahunarkama?


3. Hrana treba da prestavlja zadovoljstvo.
 Ljudski mozak je tako konstituisan da mora da dobija zadovoljstva. Ako ne postoji zadovoljstvo, serotonin se ne proizvodi, a onda je sve loše. Ako nema zadovoljstva, mozak će ga tražiti u tom slučaju i među veštačkim stimulansima.Hrana je jedno od glavnih zadovoljstava, ona mora biti ukusno spremljena. Ako je to što jedete, korisno, a neukusno, uvek će vam se tražiti nešto nepotrebno što je ukusno, ovo iskušenje će potrajati sve dok mozak ne dobije svoju porciju zadovoljstva. Zato se ne treba baviti mazohizmom, ne treba žvakati zelenu salatu kao krava, treba naći jednostavan, ali ukusan recept, i ne dobijati samo korist već i zadovoljstvo - u tom se sastoji kultura sirove ishrane.

Sirova hrana može i mora da bude ukusna.


4. Veštačke stimulanse i relaksante isključiti. 
Plaćanje će svejedno ići sa kamatom. To jest, od nečega veštačkog je uvek manje koristi nego štete. Vraćanje nije ujednačeno. U početku je lakše a onda biva sve gore. Depresija i napadi panike su bolesti novog pokoljenja. One nesu izazvane ničim drugim nego hemijskim komponentama u proizvodima. Hemija uvek izaziva izmenjeno stanje svesti, u većoj ili manjoj mjeri. Još izaziva intoksikaciju, uprkos toga što se toksini "pakuju u buradima". Ne pakuju se svi. A ako se leči posledica njihovog uzroka, situacija se samo pogoršava.Može se postaviti pitanje: šta je veštačko u kafi i čokoladi? Ako su to ekološki čisti, prirodni proizvodi, onda verovatno ništa ako se umjereno koriste. Samo što je sada prirodnu kafu i čokoladu teško naći. Ovo je veliki biznis, sve plantaže obilno se zalivaju hemijom, a da ne govorimo o tome šta se sve dodaje u finalni proizvod. Šteta nije u samom kofeinu, već u pratećoj hemiji. Najbolji i najsigurniji stimulans su divlja sirova kakao zrna. Mogu samo da se žvaću, može se praviti od njih kakao ili čokolada, slatkiši. Efekat se oseti odmah, i bez posledica.


5. Glavni princip: proizvodi treba da budu prirodni.
 To znači bez GMO, kvasaca, hemije, sintetike. U supermarketima jedva da se može sakupiti 1-5% toga što može spadati u prirodne proizvode. (mada, se realnost menja, i napredak je već tu.) Proizvod koji je "zapečaćen i sahranjen" na dugi vek trajanja, ne može se smatrati prirodnim. Aditivi koji se kamufliraju "identični prirodnim" takođe su sintetički, bez obzira koliko se maskirali. Koristiti u ishrani "dugotrajno" voće i povrće iz supermarketa je bezumlje. Za organizam ne postoji ništa gore od sintetičkih (veštački sintetizovanih) toksina.Priroda je tokom nekoliko milijardi godina evolucije obezbedila sve, osim toga.

 

Kad bi organizam mogao da govori, rekao bi: možeš me moriti glađu, mučiti prekomernim fizičkim naporom, baciti me u toplo ili hladno, možeš mi ispuštati krv, možeš me tući, mučiti, pa čak i seći, ja ću sve podneti ... ali ako me budeš trovao, budalo, i tebi i meni će biti loše, veoma loše, jednostavno sve će se loše završiti.

Izvor: Vadim Zeland

 

 

Štampa

Pokrenite talase, prijavite se za događaj


Pokrenite talase, prijavite se za događaj
E-mail:*
Telefon za kontakt:*
Odaberite događaj*
Vaša poruka:
Copyright © 2016. Udruženje "Talasi" - "Waves" Association