Create a Joomla website with Joomla Templates. These Joomla Themes are reviewed and tested for optimal performance. High Quality, Premium Joomla Templates for Your Site
     

Transurfing

Talasi

Ljubav, Rad na sebi, Zaljubljenost

Biti zaljubljen

“Muškarac se zaljubi gledajući ženu, dok se žena zaljubi slušajući muškarca” – Ksenofont


zaljubljenostJeste li možda gledali film “Biti zaljubljen” s Robertom de Nirom i Meryl Streep?
Film vrlo lepo, zahvaljujući i izvrsnim glumcima, opisuje neočekivano zaljubljivanje dvoje oženjenih ljudi.

Sam proces zaljubljivanja prikazuje, nakon što su se zaljubili, njihovu preku potrebu i žudnju da budu što više zajedno. Ta čežnja protivi se svakom zdravorazumskom pokušaju da se saberu i odustanu od nečega što ionako izgleda da je već u početku osuđeno na propast.


O ljubavi i zaljubljivanju rečeno je više-manje sve, ili, gotovo sve. Pa ipak, da kažemo koju reč o tome zašto je zaljubljivanje kao prva faza nekog intimnog odnosa između dvoje ljudi (ne nužno različitog pola), zapravo vrlo korisna i nužna faza koju bi svaki čovek u svom životu trebao proći najmanje jednom u životu.

Gledajući ovo s jednog spiritualnog, tj.duhovnog aspekta, najviše životnih iskustava, a samim time i učenja o životu dobijamo putem ulaženja u  bliske odnose s drugim ljudima. Emocionalno sazrevanje nužno je svakom čoveku koji se želi duhovno razvijati i napredovati u tome. Nikakav “rad na sebi” sam po sebi ne može dovesti do emocionalne zrelosti i duhovnog razvoja. Na žalost (ili na sreću), on jednostavno ne može zameniti značaj proživljenog iskustva.

Danas je sve češći slučaj da zbog načinja života, povlačenja u sebe, bežanja u virtualne svetove i proživljenih negativnih iskustava, sve više ljudi tokom svog života ne uspeva nijednom osetiti to stanje blaženstva koje donosi faza zaljubljenosti. Ti ljudi tako postaju i ostaju emocionalni invalidi, robotizovane jedinke koje guše u sebi svaku prirodnu potrebu za bliskošću.  Neki, koji su se “opekli” na ranijim teškim ljubavnim razočarenjima, zauvek su rekli “NE” bilo kakvoj mogućnosti da ponovno dožive neko ljubavno iskustvo. Na taj način misle da se štite i čuvaju od novih, mogućih boli.

Mirta je žena od oko 45 godina. Društvena je, simpatična, ugodne vanjštine i vrlo uspešna u svom poslu. Nakon jedne duge, teške i vrlo bolne veze iz svojih dvadesetih godina života, Mirta je zauvek rekla “NE” bilo kakvom emotivnom odnosu u životu. Sve boli i životna razočarenja stalno potiskuje, a to se kod nje vidi i kroz višak kilograma koje je od tada nakupila. Nema ništa loše u tome da u životu prolazimo kroz različite faze, pa tako i faze kada smo sami, kada nemamo partnere. To može biti i veći dio života. Ako smo sretni tako - super! Ali, Mirta nije sre’na tako, ona bi želela vezu, kad bi joj neko dao garanciju da neće više biti povređena.  Kako tu garanciju niko ne može dobiti čak ni od Boga, Mirta zato odlučuje da će radije biti sama, nego da opet bude (možda) povređena.

Davor je prošao kroz vrlo težak razvod braka prije desetak godina. Čak i danas, uza sve terapeute i rad na sebi, “smrzne” se kada mu neko spomene njegovu bivšu ženu. Nova veza? Ne, hvala!

Što se zapravo dešava u fazi zaljubljenosti, toj početnoj fazi emotivne veze?

Carl Gustav Jung kaže da se zaljubljujemo u osobe koje predstavljaju nas same, koje su ogledalo nas samih. Naime, već u najranijem detinjstvu usled života u svetu u kom živimo, delovi nas ostaju odcepljeni, neintegrisani od nas. Obično  su ti neintegrisani delovi kod žena - njihovi muški aspekti. Duša je naime neutralna, nije niti muškog niti ženskog pola. Jung te  muške aspekte kod žena naziva animus, a kod muškaraca su to njihovi ženski aspekti - anima. Zaljubljujemo se, dakle, u osobu koja vrlo verno dočarava sliku muškog, neintegrisanog dela nas (za žene), ili ženskog neintegrisanog dela (za muškarce). Zbog toga, kod zaljubljivanja, imamo priliku integrisati taj izgubljeni deo nas, a stanje celovitosti i potpunosti je, bez izuzetka, najveća težnja svih ljudi - bili oni toga svesni ili ne.  To stanje je najbolje opisano kroz metaforu o polovini jabuke koju predstavlja svaki čovek, a koji zatim celi svoj život traga za drugom polovinom jabuke.

Faza “njonji-njonji”, kako je ja nazivam zbog gotovo smešne slike nekog para koji razmjenjuje nežnosti, jeste zapravo prava psihoterapija, jer u toj totalno iracionalnoj fazi, gde vidimo samo ono što želimo videti, a druga strana čini to isto, dobijamo pravi melem za svoju ispaćenu dušu. Zbog privremene faze zatelebasanosti, većina ili pak sve ranije rane i povrede nastale tokom života privremeno nestaju i tu dolaze do svojesvrsne kompenzacije: sada se ispravljaju sve boli, rane i tuge, melem je stavljen na ispaćenu dušu.

Svaka emotivna veza ima svoje dalje faze koje nisu tako idilične, ali, činjenica jest da, hteli mi to priznati ili ne dakroz odnose i interakcije s drugim ljudima mi se najviše razvijamo i najviše učimo. To često nije ni prijatno ni lako, ali predstavlja smisao našeg postojanja. Nismo li zato i ovde? Odbijanje tog učenja kroz iskustva predstavlja beg od sebe i od života. Želite li celi život bežati, ili ćete prihvatiti život i ono što on nosi? Otvorite zato svoje srce i pogledajte dobro oko sebe! Možda ćete s iznenađenjem susresti neki zaljubljeni pogled, a tada je sve moguće!

Sanja Martal

Štampa

Copyright © 2016. Udruženje "Talasi" - "Waves" Association