Create a Joomla website with Joomla Templates. These Joomla Themes are reviewed and tested for optimal performance. High Quality, Premium Joomla Templates for Your Site
     

Transurfing

Talasi

Brod Dobre Namere, Intervju, Letopisi iz Vavilonije i Persije, Jovan Blagojević, Bibilijske priče

Letopisi iz Vavilonije i Persije na Brodu Dobre namere

Letopisi1Priče i bajke sastavni su deo svakog detinjstva. Posebnu dimenziju imaju priče za laku noć koje su često deo večernjeg rituala koje deca i roditelji vole i pamte celoga života. Zato je Brod Dobre namere pokrenuo talase o pričama za decu. Priče su  jedan od najjednostavnijih načina da učimo dete o pravim vrednostima i vrlinama.

“Uči dete putu kojim će ići, pa neće odstupiti od njega ni kad ostari” (Priče Solomonove 22:6).

Iako Biblija nije knjiga o vaspitavanju dece, ona je riznica mudrih saveta vezanih za razvijanje poželjnih osobina kod dece (i odraslih) koji nam mogu pomoći da damo svoj maksimum u jednoj od najvažnijih uloga koju imamo – ulozi roditelja.

 

Pre nekoliko godina, jedan tata je poželeo da svom sinu pred spavanje ispriča neke nove „priče iz glave“ a za njih je inspiraciju pronašao baš U Bibliji. U pitanju je teolog Jovan Blagojević koji je te priče za laku noć pretočio u  knjigu za decu (i odrasle) "Letopisi iz Vavilonije i Persije“. Knjiga je zasnovana na biblijskim pričama iz prvih šest poglavlja Knjige proroka Danila (tzv. Dvorske priče) i Knjizi o Jestiri.

 

BJ: Kako ste došli na ideju da zapišete i objavite priče koje ste smišljali za svog sina koji je, kroz interakciju sa vama, može se reći i koautor ove knjige?

JB: Posle nekoliko meseci kad sam video koliko se Aleksandar „prima“ na priče pomislio sam da bi bilo lepo da se sve to stavi na papir. On mi je davao puno ideja za tekst, slušao sam njegove savete o tome kako bi priču učinio zanimljivijom, odnosno šta bi on tu još „ubacio“, bili su to veoma dobri saveti, tako da on zaista jeste koautor knjige.

Nastavi sa čitanjem

Štampa

Brod Dobre Namere, Intervju, Danijela Nenadić, Lubenica bez snova

"Lubenica bez snova" i Danijela Nenadić na "Brodu Dobre namere"

„Lubenica bez snova“ doletela je na Brod  Dobre namere. Spustila  se lagano, tako neobična, šarena i sasvim zrela,  Lubenica sa puno nijansi. U pitanju je knjiga kratkih priča Danijele Nenadić među kojima je i napred „prozvana“  - Lubenica bez snova.

 Danijela Lubenica1

Danijeline priče su, odgovorno tvrdim, posebne i drugačije. U njima se sve prepliće, plete i raspetljava, meša se sadašnjost i prošlost, prvo, drugo i peto lice :), smeh i suze, žal i čista radost, ljubav i iluzije. One u čitaocu pokreću talase za koje nisu znali da postoje jer iz ptičje ( nama potpuno nesvojstvene) perspektive prikazuju sveT. Neobične priče proizvode ista takva pitanja, ali ćemo ovu plovidbu početi Danijelinim omiljenim citatom:

DN: „Roman pobeđuje na bodove, a kratka priča nokautom.“ /argentinski književnik Julio Cortazar/

 

BJ: Da li nas samo nevolja može navesti na to da potisnemo pogrešna očekivanja i prihvatimo ruku sa divnim pristima „ one koji se ne odbijaju?  Pitanje motivisano pričom „Đumbir devojka“

DN: Đumbirka / tako je ja zovem od milja/ je priča o otuđenju i priča o nadi . Današnjem otuđenju. Priča o ljudima koji  brzo žive,  ne gledaju, ne mirišu, ne osećaju. Beže pod nastrešnicu kada pada kiša, klone se ljudi, dodira. Ne žele da daju deo sebe, svog vremena, prostora. Ovo je priča u kojoj svako od nas može da nađe nadu i da nađe te ruke, samo ako se pusti i prepusti. Zato se mnoge žene nekako sažive sa Verom  u ovoj priči i ona im bude „TOP1“ ovih mojih pričanija.

A nevolja ko nevolja u životu ona je dobra, čak  i poželjna. Ona te šutne u dupe tako jako da se ti rastaviš kao kugle po bilijarskom stolu, ali ti uvek donese i neko osvešćenje. Razbistri ti se u glavi kao sunčani dan posle letnje kiše i čovek tada progleda. I vidi odgovor.

 

BJ: Da li i zašto vanvremenska ljubav može da ubije?  „I ptice ubijaju, zar ne?“

DN: hahhah..ljubav ubija, ali ljubav i rađa i donosi te duboke emocije od kojih se ježiš i od kojih treperiš. Sada će neko da mi kaže da pričam o zaljubljenosti. Ma jok, ja mislim da od ljubavi stalno možeš da budeš naježen i da vidiš boje sve u nijansama. Ljubav te akumulira kao kakvo jezero ili ako imaš sreće pa se rodiš sa dobrim kapacitetom  za ljubav, postaneš kao kakav okean. Ova priča nije dovršena i često su mi ljudi baš za nju rekli da bi mogla da bude neki dobar scenario za film. Volim da ostavim  čitaocu prostor. I zato ga pustim da on zamisli kraj priče, njegove priče. Zato stavim tri tačke na kraju i pustim priču da plovi. Svaka priča i mora da ima svog ličnog pripovedača...

Nastavi sa čitanjem

Štampa

izbor, Intervju, Ured života, Lidija Gradinšćak, razvod, humor

Ima li života posle razvoda? "Ured života" i Lidija imaju odgovor!

„Život piše romane“ izreka je koju često čujemo i koristimo u svakodnevnom životu kada opisujemo neke neobično lepe ili tužne životne priče. Priče u kojima su „slučajnost“ i „čudo“ odigrali presudne uloge. Da li je to sudbina ili mi možemo da joj pomognemo sređujući tako „Ured života“ jedno je od pitanja istoimenog romana autorke i moje drage prijateljice, Lidije Gradinšćak, sa kojom plovimo na Brodu Dobre namere!

Lidija2

BJ: Na samom početku romana upoznajemo Stelu, mladu razvedenu ženu u ranim tridesetim koja pokušava na svoj način da se snađe nakon izlaska iz desetogodišnjeg monotonog i problematičnog braka. Jednostavno, lako, u prvom licu jednine, Stela ( tj ti kao autorka) nam potpuno realno opisuje životne situacije u kojima se nalaze mnoge žene koje su rešile da se razvedu, uzmu svoj život u svoje ruke, a onda – ne znaju šta će s njim.


LG: Da, upravo nam svima životne situacije trasiraju „kolosijek“ kojim se krećemo i tražimo način da svojeručno pokupimo najviše dobro iz vlastite slobode. Pokazuje nam Stela svoj put, ali ostavlja zanimljive poveznice sa svim nedorečenostima u vlastitoj vječitoj potrazi za slobodom. Konkretno poslije razvoda kao početne točke.

 

BJ: Znači, ima li života posle razvoda?


LG: Sve je život tako i nastavak trajanja i težnja ka sreći novooblikovanoj poslije razvoda koji je samo jedno životno iskustvo pojedinca. O poimanju života i spremnosti tog pojedinca na životne nedaće ovisi kako će taj razvod doživjeti i proživjeti. Kao i svaki drugi stresni izazov poput otkaza, teške bolesti i slično.

 

BJ: Radeći ne osobito zanimljiv činovnički posao, Stela gotovo svakodnevno vreme provodi iščekujući s nestrpljenjem kraj radnog vremena razmišljajući o paleti muškaraca slojevitih karaktera upoznatih preko društvenih mreža nakon oporavka od bračnog brodoloma. Međutim, nema mnogo sreće sa tim poznanstvima. Da li smatraš da je pravilo da se ljudi na društvenim mrežama lažno predstavljaju?


LG: Većina glumi, kako na društvenim mrežama tako i u paleti životnih svakodnevnih dešavanja. To predstavljanje samo treba profiltrirati vlastitim pristupom, unutrašnjim načinom samoodbrane ali i vedrim stavom prema stvarnosti. Tako i laž gubi na značaju.

Nastavi sa čitanjem

Štampa

Brod Dobre Namere, Smisao života, Majka, Intervju, Biljana Janković, Književna omladina Srbije, Ispovest, Kamenko Rašeta, Jugoslavija

„Brod Dobre namere“ i Kamenko Rašeta u dubinama čoveka

„Brod Dobre namere“ zaronio je u ono što se najteže otkriva i od čega mnogi beže – dubine jednog čoveka. Sve ono što nije iz dubine, nikada neće dotaknuti dubinu drugih. Ako naše reči nisu iz dubine, nećemo dotaći dubinu drugih.

KR 1

 

Sa nama na Brodu je Kamenko Rašeta, čovek koji je svoju dubinu detaljno istraživao i u pismu majci izneo na površinu sve svoje doživljaje, susrete, razmišljanja, strahove, želje, tugu, nadanja, bes, ljubav, radost, nemoć, bol…


BJ: Većina ljudi, čak i onih najotvorenijih, svoje tajne i najdublje misli čuva samo za sebe ili vrlo uski krug ljudi. Vi ste se, Kamenko, u svojoj knjizi „Čudesni svijet kontajnera“ ogolili „do koske“ majci i celom svetu. Jesam li u pravu?
KR: U potpunosti ste u pravu.

 

 


BJ: Raspad Jugoslavije doživeli ste vrlo lično i rekla bih, tragično. U knjizi čitalac stiče utisak da je sa raspadom zajedničke države počeo da se raspada i vaš život. Možete li iz današnje perspektive da mi odgovorite, da li smatrate da ste isuviše dozvolili okolnostima da upravljaju vašim životom?
KR: Raspad Jugoslavije je, bez sumnje, tragična činjenica - zbog nametnutog modela raspada: u krvi do koljena, nasilnim i bolesno-nehumanim raseljavanjem čitavih naroda iz svojih domova, gradova, zavičaja, sa svoje zemlje (iz svog rodnog ili dugotrajnim življenjem priraslog prirodnog okruženja), pljačkom - od strane nacionalističko-vjerskih i fašističkih bandi - svega što je pošten čovjek stvorio tokom svog života, brutalnom pauperizacijom najvećeg broja njenih stanovnika i, naposlijetku, naturanjem - svima - bezdušnog lihvarsko-materijalističkog ekonomskog i društveno-političkog uređenja i opako-surovog kapitalističkog životnog obrasca.


Da, s raspadom zajedničke države, počeo se raspadati i moj život i moja porodica, kao i stotina hiljada drugih pojedinaca i familija, što je u direktnoj uzročno-posljedičnoj vezi s gore rečenim.

Nastavi sa čitanjem

Štampa

istina, Biljana Јanković, Intervju, samospoznaja, Književna omladina Srbije, Darko Kojić, Kosovo

„U prošlosti kad te sretnem“ - Darko Kojić na „Brodu Dobre namere“

„Brod Dobre namere“ zaplovio je prvi put nemirnim, ratnim vodama u želji da osvetli mir u nemiru. Ova plovidba biće vrlo neobična po odgovorima na mnoga životna pitanja kojima ratni uslovi daju potpuno drugačiju dimenziju u odnosu na odgovore koje nudi „lažna ušuškanost običnog života“ kako piše Darko Kojić u svom romanu „U prošlosti kad te sretnem“.

Darko K2BJ: Na koricama knjige ispisana su pitanja: „Poznaje li čovek sebe samog?! Može li ga život pretvoriti u stvora koji svoju mrežu ispletenu od najfinije osećajnosti kida krvavim prstima surovosti, a potom ga vratiti?!“ Vratiti na isto, svakako ne može, zar ne? Šta rat ostavlja (u) čoveku koji ga je – preživeo…?

DK: Ostavlja saznanje koliko vredi. Rat nesumnjivo predstavlja, koliko god to grubo zvučalo, jedan od najkvalitetnijih ispita čovekove unutrašnjosti i to one koju ni ne znamo da posedujemo dok nam je život ne dodeli usled neočekivanih situacija. Malopre navedena lažna ušuškanost najveće je zlo modernog čoveka koje od njega stvara biće uplašeno od nečinjenja opšteprihvaćenog, zlo koje prkosi prirodi i ubija u čoveku njegovo osnovno u njoj – da preživi. Rat ga vraća iskonskom sebi, a tad se najbolje vidi koliko čovek vredi, koliko je zaista čovek. A nama ih, nažalost, nije nedostajalo...

 

BJ:U svakom od nas postoji klica dobra i zla, čije ustrojstvo, svesno ili nesvesno uređeno sa naše strane, mogu da poremete i promene životne okolnosti. Ti ih nazivaš Blagousti i Bezimeni. Glavni junak, Koja, ih jasno „vidi i oseća“…

DK: Da, kako god ih nazvali, oni postoje u svakome od nas. Njihova uravnoteženost od presudne je važnosti za naše živote. Jedno bez drugog ne postoji. Zato je važno da u nama nekada proradi i zlo, jer će samo ono izroditi i dobro koje ga može nadjačati... Glavni junak romana ima tu „sreću da ih je upoznao“, oni ga vode ka tački koja će odrediti njegov dalji život – pokajanje ili propadanje...

Nastavi sa čitanjem

Štampa

Smisao života, Biljana Јanković, Intervju, Porodica, Književna omladina Srbije, Željko Pajić

O porodici kao temelju svakog društva, Srbiji sa kraja 19. veka i neprolaznim vrednostima, Željko Pajić na Brodu Dobre namere

Željko Pajić je na Brod Dobre namere doneo svoj roman prvenac „Život Gavrića“, koji je nominovan za ovogodišnju NIN-ovu nagradu. Dok nas zapljuskuju talasi Dunava, pričamo o knjizi koja nas vraća u prošlost a svojom osnovnom idejom prožima i sadašnjost i budućnost pokazujući nam da se neke stvari ne menjaju u vremenu:  porodica je temelj,  stub i krov svakog društva! Tako je oduvek bilo i tako će biti zauvek.

željko pajic

BJ:  “U složnu porodicu sreća sama od sebe dolazi,” stara je srpska poslovica. Čitajući roman o nekoliko generacija predratne srpske porodice Gavrić s početka 20. veka, imam utisak da im je sreća svraćala na momente ali se nije dugo zadržavala. Da li je razlog to što su Gavrići poštovali glavu porodice, ali im je nedostajala prava sloga i ljubav?

ŽJ:  Ne, Gavrići nisu poštovali glavu porodice, Gavrići su se plašili glave porodice. Poštovanje u porodici treba da postoji ali poslušnost ne, poštovanje je plod dobrih dela i zasluga ali poslušnost je plod straha, nesnalaženja u životu i pritajene mržnje.

 

BJ: U romanu si odlično oslikao čitav spektar odnosa između članova porodice, od ljubavi, preko podrške, slabosti, ljubomore, zavisti, zlobe i na kraju, do mržnje. Interesantno je da je tvoje lično iskustvo vezano za neklasičan porodični život, jer si živeo samo sa ocem. Odakle dolazi tvoja dubina i poznavanje onoga što nisi lično iskusio?

ŽJ: Moja priča je malo drugačija. Ja volim za sebe da kažem da sam izrastao u atipičnoj sredini za ovo vreme i da sam plod tek uzoranih njiva, pokošenih livada, da sam bio nemi  posmatrač života ljudi kojih više nema.

Nastavi sa čitanjem

Štampa

Copyright © 2016. Udruženje "Talasi" - "Waves" Association