Create a Joomla website with Joomla Templates. These Joomla Themes are reviewed and tested for optimal performance. High Quality, Premium Joomla Templates for Your Site
     

Transurfing

Talasi

Ljubav, sreća, upravljanje sudbinom, Brod Dobre Namere, Talasi

Milan Nikolić Izano na „Brodu Dobre namere“

Udruženje „Talasi“ pokrenulo je „Brod Dobre namere“ na okeanu života.

U toj plovidbi pridružuju nam se mornari sa čvrstom namerom da svoj svet vode u željenom smeru i ispune ga radošću! Na brod se upravo ukrcao pisac i poeta Milan Nikolić Izano. Autor je knjiga ’’Lanac ljubavi’’, ’’U dahu izdaha’’, ’’Vinčanska kabala u lancu ljubavi’’, ’’Dnevnik duše’’, kao i dvoazbučne knjige ’’Lanac ljubavi’’ sa muzikom grupe ’’Balkanika’’ u DVD formatu. On nam otkriva sopstveni lanac i talase emocija, sa nadom i verom u novo doba - doba ljubavi.

 

Milan Nikolić Izano

  UT: Da bi ostali na svom kursu, ponekad moramo praviti talase. Kako vi talasate?

MNI: Ako mislite na kurs, u smislu životnog puta, onda talase ne treba praviti povremeno, već svakodnevno. Talasi o kojima pričam su talasi ljubavi. Oni su vibracija božanske energije koja prožima sve i talasati na njima znači stvarati. Čovek je pojačivač te energije i ako nauči kako da je upija u sebe, onda mu je veoma lako da je kroz sebe propušta i nesebično deli drugima. A što je više deli, postaje bogatiji. To bogatstvo je nemerljivo u materijalnom svetu, ali se jasno vidi na čoveku. On svetli! Takvo talasanje sam i sam prihvatio. Pokušavam da kroz svoje knjige čitaocima prenesem poruku da za razumevanjem svog postojanja tragaju u sebi. Razumevajući suštinu svoga bića, shvatio sam da ovde nisam došao da uzimam, već da na svoj način delim ono što mi je dato, i ono što mi se svakoga dana daje, a to je svetlost od koje sam stvoren, kao i svi ostali ljudi. Zato sam odlučio da svoj put utabam sa toplim i nežnim rečima, rečima ljubavi, oplemenjenim nadom i verom.

 

UT: U vašoj pesmi „Ona je došla“ rasterujete misli da osetite ljubav. Da li glava smeta srcu?

MNI: U jednoj od knjiga napisao sam da verujem u dolazak „Novog doba“ u kome će ljudi dobiti šesto čulo. Ono će se zasnivati na razumevanju emocija srca i osećanja duše. Razumevanjem sopstvenih, ljudi će dobiti moć da razumeju emocije i osećanja drugih. Tako će prestati nesuglasice i zaustaviće se sve zablude oko toga šta je ’’tvoje’’, a šta ’’moje’’. Napokon ćemo shvatiti da je sve „NAŠE“. Do današnjih dana, ljudske misli to nisu dozvoljavale, a još uvek se uporno bore da vladaju nad ljudima. „Novo doba“ donosi i novu civilizaciju, civilizaciju ljubavi, a njeni prvi izdanci su već vidljivi svuda oko nas. Prvenstveno mislim na decu koja se rađaju, a i na sve veći broj ljudi koji lagano izlaze iz dubokog viševekovnog duhovnog sna. Poznato vam je da sva svoja dela stvaram na višeslojnim nivoima i sa porukama u kojima se dotičem božanskog i ljudskog razumevanja ljubavi. To je slučaj i u ovoj pesmi. Zato kroz nju upućujem poruku da su nam za razumevanje ljubavi potrebna osećanja, a ne samo misli. Neosvešćen čovek je nesavršen čovek koji je uveren da sve može stvoriti sam, svojim mislima i rukama, a osvešćen čovek zna da kroz njega protiče i da nad njim vlada božanska volja sveopšteg jedinstva. Usaglašavanjem postupaka sa božjom voljom, razumevanjem božanske prirode postojanja i oplemenjivanjem misli iz dubine duše, čovek dolazi do savršenstva, odnosno do razumevanja značenja reči –„svečovek“. U tom trenutku glava i srce neće biti smetnja jedno drugome, već će napokon početi da sarađuju onako kako treba i čovek će imati mogućnost da čini dela za koje će znati da stvaraju prvenstveno dobrobit za celo čovečanstvo, a da su ona njemu nagrada za večnost.

 

UT: Kako (p)ostati Čovek i očuvati porodicu kao stub društva i oslonac pojedinca?
MNI: U prethodnom odgovoru dotakao sam se teme Ničeovog nadčoveka i razumevanja božanskog svečoveka o kojem je govorio Sveti vladika Nikolaj Velimirović. Na žalost, svedoci smo da je svetom uz pomoć određenih zatvorenih krugova nadvladao kult nadčoveka, kojim se predočavaju lažljiva uverenja o njegovoj svemoći. Te destruktivne sile imaju želju da potpuno zarobe ljudske duše. Pokušavaju da upravljaju našim životima plasirajući gomilu fabrikovanih izveštaja kroz medijska sredstva informisanja, preko nemoralnih intelektualaca , izdajničkih i kupljenih vladajućih garnitura, nameću iskrivljena znanja uveravajući nas da ćemo vakcinisanjem i čipovanjem pobediti smrt i negativna osećanja. Sva ta njihova zlovolja i umišljenost “veličine”, dovela je do urušavanja osnovne ljudske potrebe - zajedništva. Porodice se raspadaju, a ljudi se sve više zatvaraju u sebe .Prerađena hrana, vakcine i medicinski preparati su toksični i njihovo korišćenje dovodi do velikog broja oboljenja kod ljudi, a i do pojave novih bolesti, do danas nepoznatih. Zaražena je priroda koja je osnova za napredak i razvoj čoveka i društva. Možda sve ovo, na prvi pogled, izgleda zastrašujuće i obeshrabrujuće. Međutim, ako ja kao čovek koji zastupa princip božanske volje, ne mogu u svemu ovome pronaći Njegov trag, onda ne bih trebao da radim ovo što radim. Zato vas uveravam da je naš put, put razvoja novog društva i civilizacije, kao i samog čoveka, uvek bio i uvek će ostati u okviru Božije volje. Dokazaću to na sledećim primerima. Vakcinacijom smo dobili veliki broj autistične dece, a ipak, ona kao takva su najmirisniji pupoljci iznikli iz semena božanske ljubavi, jer oni znaju samo iskreno i bezuslovno da vole. Razočarani, tužni i bolesni ljudi, utehu i razumevanje traže u Bogu. Osamostaljivanje i zatvaranje u sebe, opet vodi ka pronalažanju svoje božanske iskre. Ovo vam je i odgovor na vaše pitanje. Porodicu će sačuvati pojedinac koji postane Čovek u sebi, onaj koji se oboži, razume značenje porodice kao stub društva i zajedništva, kao i njenog značaja za opstanak i razvoj ljudske civilizacije.

 

UT: Život je interesantan upravo zbog mogućnosti da sopstvenim izborima i doživljajima svega, u nama i oko nas, stvorimo individualni sloj sveta, bojeći ga sopstvenim nijansama. Koju paletu boja vi koristite?
MNI: Čoveku je najlakše, ali ujedno i najteže, da oboji svoj svet. Život je šaren, ali je i pun grešaka. Siguran sam da ste čuli kako je veliki broj naučnih dostignuća nastalo ‘’greškom’’. Tako je i u životu. Iz greške u grešku idemo pa opet dolazimo do uspeha u našim životnim planovima. Više puta ćemo pomisliti da smo pogrešili u nastojanjima da ostvarimo cilj, ali se to negde na sredini puta ili na kraju, pretvori u pobednički potez. Najvažnije je da budemo istrajni u svojim idejama i da verujemo u njih. Zato često govorim kako je želja veoma opasna ako je pre toga nismo odsanjali toliko živo da je možemo videti ispred nas nadohvat ruke. A to se može uraditi samo onda kada smo u nju ugradili osećanja iz dubine našeg bića. Takva želja ima u sebi znanje, iskustvo, intuiciju i logiku, a zove se namera. Ona je stvaralački pokretač svih dela. Niko od nas nije stvoren da bi sve znao, ali ipak, daje nam se ono što tražimo. Što pre otkrijemo šta je to što želimo, to ćemo pre otkriti i ono zašta smo predodređeni. Stvaram tako što kroz svoja dela ujedinjujem nauku, filozofiju, duhovnost i umetnost. Moje boje su dugine boje. Boja svetlosti upletena je u sve moje životne greške i sve one divne stvari koje sam učinio. A znam i to da je sve što učinim samo igra kako bih u sebi pronašao i zadržao vrline koje me čine čovekom. Život je zanimljiv samo ako ga takvim učinimo. Meni ovde nije dosadno.

 

UT: Da li je, po vašem mišljenju, svako sposoban da upravlja svojom sudbinom, (samo) ako to odluči?
MNI: Imamo dva dlana. Na levom su linije koje predstavljaju za šta smo predodređeni, a na desnom su linije koje pokazuju šta smo od svega toga učinili. Isto tako postoje dve sudbine. Ona koja nam je zapisana i ona koju sami pišemo. Retki su oni koji usaglase sudbinu tela i sudbinu duše. Suština našeg postojanja i jeste u tome, a razumevajuću ih, shvatamo da se naš životni put svodi na to da rešimo samo jedan zadatak. Da pronađemo put koji vodi povratku u raj, u večnost. Vratiti se Bogu u naručje, znači dostići čin prosvetljenja. Odluku da možemo koračati na stazi svoje suštinske sudbine ne donosi se na svesnom nivou, već na nesvesnom i ne donosimo je sami. Za nju nam je potrebna pomoć od viših nivoa naše svesti i od naših vodiča. Kako to znam? Pričam o ličnom iskustvu. Upravljati svojom sudbinom nije predodređeno za pojedince, već za sve ljude, ali se retki usude da zarone u dubine svoje duše i da u zapisu besmrtnosti, koji se u njoj nalazi, potraže odgovor u vezi svrhe i cilja svog postojanja.


Izano knjige

UT: Kažete da je život avantura doživljaja kroz osećanja, a ona se najlakše zapamte kada su zapisana…
MNI: Bilo šta da učinimo, to u nama neće ostaviti trag u sećanju ako u svemu tome nismo iskusili i jaka osećanja. Život je sam po sebi avantura. Zar svako od nas nije poželeo da doživi par ili više avantura o kojima bi pričao i kojih bi se sećao? Zašto onda ne bismo ceo naš život shvatili kao igru u kojoj je potrebno da drugima poklonimo neograničenu količinu ljubavi, dok sebi čuvamo dušu u kojoj je naš zapis jedinstva sa Bogom. Prilagođeno mašti, ova naša životna avantura bi mogla da izgleda kao bajka o gusarima i skrivenom blagu. Ko je taj koji bi me sprečio da u svome filmu, urađenom po mojoj bajci, ja ne igram glavnu ulogu? Jedino sam sebi mogu uskratiti to zadovoljstvo, ali neću. Zapisaću svaki treptaj osećanja doživljenih na brodu, izlupanom od snažnih talasa uzburkanog mora, kako bih na kraju svoje plovidbe bezbedno uplovio u mirnu luku, čitajući i prisećajući se njih, dok sa mirom u duši gledam zalazak svog sunca. Pamćenje se nalazi u večnosti koja je u nama.

 

 UT: U svojim pesmama ste utkali ljubav kao osnovu sveta i Univerzuma. Da li nas bure današnjice odvajaju od izvornog talasanja duše?

MNI: Ne samo u pesmama, već i u svojim romanima i kratkim pričama koje pišem za magazin ‘’Sensa’’, uporno pokušavam da spojim te dve ljubavi, božanske i ljudske, u jednu jedinstvenu i za čitaoce lako razumljivu. Ona i jeste takva, ali je ljudima teško razumljiva. Da bismo naučili pravilno da je upotrebljavamo, potrebno je da naučimo kako da volimo sebe. Najpravilniji stav prema toj ljubavi imaćemo ako o njoj ne pričamo. Voleti sebe ćutljivo je vrlina mirne duše, dok su nosioci uzburkanih duša uglavnom glasne samoljubljive osobe koje veličaju svoje mogućnosti i rad. Ne smemo zaboraviti da je ljubav uzrok, a lepota posledica stvaranja. Što je više ljubavi u našem radu, to će i dela biti lepša. Takvo stvaralaštvo donosi mir duše jer je u njega utkano univerzalno znanje koje ne traži i ne očekuje dobrobit, priznanje i slavu, već zadovoljstvo zbog traga večnosti u njemu. Svi okeani i mora svoje postojanje izvoru duguju, a nikada mu se zbog bure i jakih vetrova vratiti ne mogu. To isto važi i za ljudske duše.

 

UT: Koliko je važno imati oko sebe ljude koji se ne plaše da pokrenu talase i dobiju željene promene u svom životu i poslu čak iako to znači celokupnu promenu dosadašnjeg pravca plovidbe?
MNI: Samo Bog može biti sam. Čovek ne može da izdrži samoću. Kad tad, osetiće njene posledice u psihofizičkom paralelizmu. Onaj ko pokuša da se osami, izdvoji i udalji od ostalih ljudi, shvati nemoć svoje namere kada pogleda noćno nebo i vidi zvezde. Ma kolika bila njihova ogromna udaljenost jedne od druge, ipak su sve one na crnom nebu zajedno u jednom društvu. Dolazi novo doba u kojem će civilizaciju i zajednicu predvoditi ljudi koji će znati kako da nam predoče da se veličina ne krije samo u njima, već u svima nama. Njima neće biti potrebni svetlost i kamere, da zabeleže njihova dela, već će oni svojim delima sami stvarati svetlost i u sebi i u nama. Čovek dostiže nesagledivu veličinu tek kada svoje životne potrebe spusti na minimum za opstanak, a njegova dela dostignu maksimum u zadovoljavanju potrebe čovečanstva za životnim napretkom. Mi živimo u vremenu u kome se ono toliko ubrzalo da se evolucija odigrava pred našim očima. Zato se ne treba plašiti promena. Promene su nam potrebne i na njih nas podstiču energetske vibracije koje menjaju i svet u kome živimo. Da bismo opstali, mi se moramo promeniti. Primetićete da se sve više ljudi okuplja oko zajedničkih projekata koji imaju duhovni karakter. Prepoznaju se duše i udružuju. To vam je dokaz da nas sama priroda našeg postojanja povlači u saradnju. Usamljen čovek ne može opstati u vremenu velikih kriza i katastrofa svetskih razmera. A ona su pred nama. Raširite jedra i zaplovite novim morima. Radite sve sa ljubavlju i bez straha. Ionako, naš put nikada nije vodio u smrt, već u večnost. A ona se dostiže tako što ćete što više svoje svetlosti preseliti i nastaniti u srca drugih ljudi. Radimo svi zajedno za večnost. Živeli!

Izano2
 
 

 

 

Štampa

Copyright © 2016. Udruženje "Talasi" - "Waves" Association