Create a Joomla website with Joomla Templates. These Joomla Themes are reviewed and tested for optimal performance. High Quality, Premium Joomla Templates for Your Site
         

Transurfing

Talasi

istina, Biljana Јanković, Intervju, samospoznaja, Književna omladina Srbije, Darko Kojić, Kosovo

„U prošlosti kad te sretnem“ - Darko Kojić na „Brodu Dobre namere“

„Brod Dobre namere“ zaplovio je prvi put nemirnim, ratnim vodama u želji da osvetli mir u nemiru. Ova plovidba biće vrlo neobična po odgovorima na mnoga životna pitanja kojima ratni uslovi daju potpuno drugačiju dimenziju u odnosu na odgovore koje nudi „lažna ušuškanost običnog života“ kako piše Darko Kojić u svom romanu „U prošlosti kad te sretnem“.

Darko K2BJ: Na koricama knjige ispisana su pitanja: „Poznaje li čovek sebe samog?! Može li ga život pretvoriti u stvora koji svoju mrežu ispletenu od najfinije osećajnosti kida krvavim prstima surovosti, a potom ga vratiti?!“ Vratiti na isto, svakako ne može, zar ne? Šta rat ostavlja (u) čoveku koji ga je – preživeo…?

DK: Ostavlja saznanje koliko vredi. Rat nesumnjivo predstavlja, koliko god to grubo zvučalo, jedan od najkvalitetnijih ispita čovekove unutrašnjosti i to one koju ni ne znamo da posedujemo dok nam je život ne dodeli usled neočekivanih situacija. Malopre navedena lažna ušuškanost najveće je zlo modernog čoveka koje od njega stvara biće uplašeno od nečinjenja opšteprihvaćenog, zlo koje prkosi prirodi i ubija u čoveku njegovo osnovno u njoj – da preživi. Rat ga vraća iskonskom sebi, a tad se najbolje vidi koliko čovek vredi, koliko je zaista čovek. A nama ih, nažalost, nije nedostajalo...

 

BJ:U svakom od nas postoji klica dobra i zla, čije ustrojstvo, svesno ili nesvesno uređeno sa naše strane, mogu da poremete i promene životne okolnosti. Ti ih nazivaš Blagousti i Bezimeni. Glavni junak, Koja, ih jasno „vidi i oseća“…

DK: Da, kako god ih nazvali, oni postoje u svakome od nas. Njihova uravnoteženost od presudne je važnosti za naše živote. Jedno bez drugog ne postoji. Zato je važno da u nama nekada proradi i zlo, jer će samo ono izroditi i dobro koje ga može nadjačati... Glavni junak romana ima tu „sreću da ih je upoznao“, oni ga vode ka tački koja će odrediti njegov dalji život – pokajanje ili propadanje...

 

BJ:Koja je vrlo oštar, čak surovo iskren prema sebi u svemu što doživljava i preživljava. Pa i kada poželi da pobegne od svega, duša ga vuče ka samospoznaji kroz preispitavanja koja se kroz ceo roman prožimaju u dijalozima sa Blagoustim i Bezimenim. Koliko su ljudi danas otvoreni za istraživanje sopstvenih dubina?

DK: Nema tu danas, juče ili sutra, istraživanje sopstvenih dubina treba da bude svevremena kategorija. A koliko su ljudi spremni da rade na tome, odnosno da rade na svakodnevnom preispitivanju sebe samih, najbolje pokazuju razne devijantnosti modernog društva, izopačene i bolesne. Preispitivanje sopstvenih dela je Božji dar, treba ga samo prihvatiti i imati u sebi uvek zarad stalnog poboljšanja sopstvene ličnosti. Ljudi se danas boje te samoprovere, boje se šta će naći u sebi, pa čak i po cenu da postanu loši ljudi, oni ne žele da se iznenađuju sobom. Ne shvataju da uz malo bolne istine danas, sutra svojoj deci, porodici, ili prijateljima mogu doneti mnoga dobra.

 

BJ:Posle teških gubitaka, Koji se neretko dešava mu svet mašte donosi utehu i mir u kojoj ima budućnosti za one kojih više nema…Šta time dobija? Da li je to bežanje od stvarnosti?

DK: Možda... Ili je to samo njegova neprestana borba koja treba da pokaže da li je kriv, kao komandir njegovog odeljenja, za smrt saboraca, velikih heroja rata na Kosmetu, pa tražeći ih u snovima želi da im se izvini i zahvali. Maštajući i sanjajući njihove nepostojeće živote, lažne živote nakon stvarne smrti, možda samo želi da omogući na taj nestvarni način da njihovi bližnji imaju normalne živote nakon stradanja zemlje te 1999. godine. Možda...Ostavljam ovu temu, kao autor romana, potpuno otvorenu, neka je svako na svoj način protumači. Uostalom, ko kaže da ja znam odgovor na to pitanje, možda moj Blagousti ima još puno toga da nauči...

kormilo

 

BJ: Mediji nam često plasiraju iskrivljene činjenice za istinu. “Zato je nama falsifikovana istorija nanela više štete i poraza od svih ratova” ( Verica Sekirarski, recenzija romana). U svom romanu ti pišeš istinu o Kosovu u amanet sadašnjim i budućim generacijama.Slažeš li se da je dokaz da si u tome uspeo to što si dobitnik nagrade književnog konkursa „Raskršća“ za 2015. godinu?

DK: Ne, nisam uspeo, ali jesam, možda, pokrenuo bar neku iskricu koja će se, uveren sam, rasplamsati u srcima naše dece, naših potomaka. Sve velike događaje moderne civilizacije pokrenulo je individualno delovanje, dakle, jedan čovek može mnogo toga, nasuprot uvreženom današnjem mišljenju da nije tako. Apatija i ravnodušnost su izbledeli ljudska htenja na ovim prostorima, a Bog zna zašto, među Srbima se to najviše primećuje. Drago mi je da je gospođa Verica Sekirarski, radeći recenziju mojih romana, uvidela da sam ja zaista autor koji, ne plašeći se ničega, želi isključivo istinu da prikaže.

Dosta je nama bilo bajki i lažnih prikazivanja, dosta je bilo samouništenja. Te bajke u realnom životu ne mogu da imaju srećan kraj. E, ja kao Srbin, kao pravoslavac i rodoljub, nikada neću dozvoliti da se po mojoj zemlji pljuje i da se uništava sve ono što su naši preci odvajkada zalivali krvlju, samo da bi mi danas bili danas tu gde jesmo. Odakle nama pravo da sada ne branimo njihove amanete, odakle mojoj deci pravo da jednog dana ne brane, po svaku cenu, amanete koje ja ostavljam. Ne ide to tako...

Oba moja romana prikazuju prošlost onakvom kakva je zaista bila. Srpska istorija, veličanstvena i bogata u svim ratom zahvaćenim vremenima, nije znala nikada, zbog nepromišljenih poteza bahatih i samoljubivih vlasti, da u vremenima koja su dolazila nakon tih ratova, iskoriste borbom i krvlju stečeno. Tako je i sada. Zato i dan danas imamo medije koji nisu slobodni, koji isključivo rade po direktivama onih koji, kunući se u toleranciju i multikulturalnost, gaze svoje i likuju zbog toga. Nikada neću razumeti izdajice svoga i nikada neću prestati da se borim za zdravu Srbiju, časnu i čistu, kakva je uvek bila.

Kada je Kosovo i Metohija u pitanju, mnogi danas niti znaju, niti žele da saznaju nešto više o našoj nacionalnoj, verskoj i kulturnoj kolevci. I zato veruju u moralno razvodnjene informacije koje nam pristižu sa naše svete zemlje. Imao sam tu „sreću“ da i za vreme rata, a i danas, budem upoznat sa kosmetskom istinom i to sam samo, jednostavno, preneo na papir...

 

BJ: Kažu da vreme leči sve, ali da li donosi oproštaje svima i svemu? „ Znate, kada se to desilo, ljudi su joj dolazili u crnini. Bili su utučeni, ličili su na beživotne senke. Žene su klečale od nemoći, muškarci ćutke stajali iza njih željni osvete. Kako je vreme prolazilo, boja njihove odeće je postepeno blede,a oživljavala, dobijala nove nijanse… Žene i muškarci niše nisu stajali odvojeno, pričaju međusobno o nekim njima interesantnim temama, nasmeše se katkad. Pojave se i nestanu. Dakle, siguran sam da lagano opraštaju...“

DK: Niti može vreme da izleči, niti nam donosi oproštaje tek tako. Leči isključivo čovekova čista savest, a oproštaje treba da zaslužimo. Zna se kako se oni stiču...

 

devojcica

 

BJ: U romanu se pojavljuje jedan riđokosi anđeo, malena devojčica, koja je simbol nevinosti, poverenja i želje za životom sa jedne strane, ali i simbol za ratne strahote, stradanja, nepravde i ukradenog detinjstva i, na kraju i samog života. Da li je njena tužna sudbina poruka svetu?

DK: Riđokosi anđeo, nevine i čiste duše, kojem je ova priča i posvećena, prikazuje sve one tužne sudbine, iste ili slične ovoj, kojih je bilo i više nego mnogo na Kosovu i Metohiji. Ljudi se lako odriču saznanja da je tamo neko dete gladno, boso, povređeno, samo... Deca su najveći dar koji čovek može da dobije od ljubavi, Boga, života i čuvajmo ih, sve jednako, kako svoju, tako i tuđu. Dakle, jeste, to je poruka svetu – ne dozvolimo da njihova nevinost i dobrota bude pregažena našim lošim delima, ona su ta koja će stvarati svet nakon nas...

 

BJ:“Tako se ne živi, za ime Boga. Pa tvoja je obaveza da ploviš u moru greha pun ljubavi, jer je ona besmrtna. Ona ne greši nikad. Voli, pobogu, ne predaj se zlu, šta ti je?... Tvoj život je tvoje plovilo. Ako misliš da nemaš za koga živeti, onda stvarno i nemaš jedra. Ja, ipak, mislim drugačije. Tvoja snaga, tvoje kormilo, te mora vratiti na pučinu. Ja verujem da može.“ Divan odlomak iz romana koji može lepo zakružiti našu ratnu plovidbu, slažeš li se, Darko?

DK: Upravo tako, Biljana. Ljubav je pokretač svega na ovom svetu, i to ne ljubav uperena prema jednoj osobi ili stvari, već neodređena, sveobuhvatna ljubav koja čoveka uvek može da nagna da nastavi svoju plovidbu koliko god talasi bili teški. Uvek se ima za koga i zbog čega ploviti...

Darko K1

 

 

Darko Kojić, "U prošlosti kad te sretnem"

 

 

 

 

 

Biljana slika Biljana Janković, Predsednik Udruženja Talasi, www.talasi.org 

Štampa

Pokrenite talase, prijavite se za događaj


Pokrenite talase, prijavite se za događaj
E-mail:*
Telefon za kontakt:*
Odaberite događaj*
Vaša poruka:
Copyright © 2016. Udruženje "Talasi" - "Waves" Association