Create a Joomla website with Joomla Templates. These Joomla Themes are reviewed and tested for optimal performance. High Quality, Premium Joomla Templates for Your Site
     

Transurfing

Talasi

Brod Dobre Namere, Intervju, Letopisi iz Vavilonije i Persije, Jovan Blagojević, Bibilijske priče

Letopisi iz Vavilonije i Persije na Brodu Dobre namere

Letopisi1Priče i bajke sastavni su deo svakog detinjstva. Posebnu dimenziju imaju priče za laku noć koje su često deo večernjeg rituala koje deca i roditelji vole i pamte celoga života. Zato je Brod Dobre namere pokrenuo talase o pričama za decu. Priče su  jedan od najjednostavnijih načina da učimo dete o pravim vrednostima i vrlinama.

“Uči dete putu kojim će ići, pa neće odstupiti od njega ni kad ostari” (Priče Solomonove 22:6).

Iako Biblija nije knjiga o vaspitavanju dece, ona je riznica mudrih saveta vezanih za razvijanje poželjnih osobina kod dece (i odraslih) koji nam mogu pomoći da damo svoj maksimum u jednoj od najvažnijih uloga koju imamo – ulozi roditelja.

 

Pre nekoliko godina, jedan tata je poželeo da svom sinu pred spavanje ispriča neke nove „priče iz glave“ a za njih je inspiraciju pronašao baš U Bibliji. U pitanju je teolog Jovan Blagojević koji je te priče za laku noć pretočio u  knjigu za decu (i odrasle) "Letopisi iz Vavilonije i Persije“. Knjiga je zasnovana na biblijskim pričama iz prvih šest poglavlja Knjige proroka Danila (tzv. Dvorske priče) i Knjizi o Jestiri.

 

BJ: Kako ste došli na ideju da zapišete i objavite priče koje ste smišljali za svog sina koji je, kroz interakciju sa vama, može se reći i koautor ove knjige?

JB: Posle nekoliko meseci kad sam video koliko se Aleksandar „prima“ na priče pomislio sam da bi bilo lepo da se sve to stavi na papir. On mi je davao puno ideja za tekst, slušao sam njegove savete o tome kako bi priču učinio zanimljivijom, odnosno šta bi on tu još „ubacio“, bili su to veoma dobri saveti, tako da on zaista jeste koautor knjige.

 

BJ: Knjiga nije osmišljena kao popularne "Biblije za decu," već kao niz povezanih priča u koje su uključeni mnogi vanbiblijski motivi, što istorijski, što fiktivni. Neki su preuzeti i iz srpskog narodnog predanja. Da li ste ovako priče oblikovali za knjigu ili su one i izvorno bile tako pričane u lepim momentima koje ste delili sa sinom?

JB: U većini slučajeva „prva verzija priče“ je bila svedenija, onda su se javljale ideje za uključivanjem novih motiva. Motivi su uvek, najpre, bili naratorski uključeni, a tek onda uključeni i u pisani tekst. Zapravo, u pisani tekst su uključeni samo oni momenti koji su izazvali najburnije reakcije mog prvog slušatelja. Jedan od takvih momenata je upravo onaj koji ste spomenuli, motiv preuzet iz srpskog narodnog predanja o caru Trojanu koji ima kozje uši i njegovom (ako se ne varam berberinu) koji ne sme o tome da nikom govori, ali odlazi i svoju tajnu poverava zemlji. Zemlja, opet, ni sama ne može da tajnu sačuva nego je posredstvom pastira i njegove frule svima objavljuje. To je motiv koji sam primenio u priči iz Knjige proroka Danila 4. pog. Ono govori o tome kako je car Navuhodonosor zbog svoje gordosti bio osuđen da sedam godina provede sa magarcima i kao magarac, ne bili naučio da „Bog višnji svime vlada i da daje carstvo kome hoće“ (). Naravno u ovoj verziji čuvena pesmica „u cara Trojana kozje uši“, postaje „Navuhodonosor, care – ima uši ko magare“.

 

BJ: Da li je ova knjiga namenjena samo religioznim ljudima / roditeljima i njihovoj deci?

JB: Ova knjiga je namenjena svim roditeljima i deci koja vole avanturu, priče o davnim vremenima, dalekim zemljama i junacima, junacima koji ne poseduju natprirodne moći ali poseduju istrajnost, vernost, odanost i druge vrline koje propisuju „viteški kodeksi“ naših omiljenih, već poznatih, junaka.

 

cloudsBJ: Na koji način bajka, mit i religija utiču na formiranje ličnosti i u kakvoj su vezi sa verovanjem i religioznošću?

JB: Bajka, mit i religija pripadaju istom kulturološkom predanju, mada su žanrovski različiti. Ovom kulturološkom predanju pripadaju i legende. Značajno je napomenuti da je kultura u svojoj osnovi povezana sa kultom, kultom kao religijskim činom i verovanjem. Većina mitova je utemeljena na istorijskim događajima ili polazi od istorijskih ličnosti. Oni nisu „istorijski“ u smislu današnjeg razumevanja istorije koja se svodi na istorijsku faktografiju. Oni su tumačenje istorije i to tumačenje koje je formativno za zajednicu koja se oko mita okuplja. Tako istorijski događaj posredstvom formativnog tumačenja postaje osnov etike, morala, folklora, i drugih značajnih aspekata jednog društva. Istorijski događaj ili ličnost najpre postaju legendarni, zatim mitološki i konačno religijski fenomeni. Legende su priče u kojima dominiraju ljudski likovi, ali uključuju povremeno mešanje božanskih ili natprirodnih bića. Za razliku od njih mitovi više govore o svetu božanskih bića uz povremene refleksije tog sveta na čoveka i njegovo bitisanje (naravno granica između legende i mita nije uvek sasvim jasna). Religija, na bazi istorije, legende i mita, pokušava da iznedri jedan određeni etički, moralni i veroispovedni obrazac i na taj način „demitologizuje“ postojeće predanje ne zadržavajući se prosto na njegovim fenomenološkim formama, već se usredsređuje na njihovu suštinsku poruku. Slično se može reći i za bajke, sa tim što one za razliku od legendi i mitova, uglavnom, nemaju istorijski osnov. One potiču iz jednog imaginarnog sveta, sveta sličnog snu. Ono što je slično bajkama, legendama, mitovima i religijama jeste da opisuju dramu čoveka, dramu čoveka u svetu, dramu čoveka u susretu sa sobom, drugim i sa Drugim ( Bogom ). Svi ovi žanrovi uključuju čitav niz tipskih likova i karaktera i svakako „natprirodna bića“ koja se mogu različito nazivati, ali označavaju isti fenomen (sinovi Božiji, anđeli, demoni, vile, vilenjaci...). U smislu formiranja ličnosti, značaj bajki, legendi, mitova i religije nemoguće je prenaglasiti. One nas uče razlici dobra i zla, značaju istrajavanja u dobru, vrednostima, značaju prijateljstva i, možda najznačajnije -  da nikada ne treba odustati. 

 

BJ:Kom uzrastu su namenjene ove priče?

JB: Letopisi su, pre svega, namenjeni deci uzrasta 10+, mada sam najviše pohvala uglavnom dobio od roditelja dece tog uzrasta koji su imali uvid u rukopis.

 

BJ: Na sajtu Biblijskog kulturnog centra koji vodite stoji: „Izraziti vernici katkad savremenog čoveka više odbijaju od vere, a manje njoj privlače.“ Da li je predrasuda da „pravi vernici“ nisu ljudi koji slepo prihvataju i veruju, već imaju u sebi radoznalost i kritičko-analitički pristup životu i veri?

tea lights

JB: Kada čitamo Jovanovo evanđelje, to evanđelje koje je od strane otaca Crkve prepoznato kao ono najdublje i mističnije, mi vidimo da je to zapravo knjiga o veri. Tu se vera predstavlja kao dinamični proces stalnog uzrastanja u verovanju, prepoznavanju Objekta vere i njegovom prihvatanju. Na početak i kraj ovog Evanđelja stavljena je po jedna (arhe)tipska scena. Na kraju prvog poglavlja čitamo o susretu Hrista i jednog od njegovih prvih učenika, Natanaila. Natanailo, bez mnogo proveravanja, lako ispoveda: „Ti si Sin Božiji, ti si Car Izrailov“ (). Kraju Jovanovog evanđelja susrećemo se sa onom čuvenom scenom „nevernog Tome“, jednog od učenika koji svojim prijateljima nije poverovao da su videli vaskrslog Hrista. On tvrdi „ne verujem dok ne vidim“. U susretu sa vaskrslim Hristom, njegova nevera je pobeđena i on na kolenima uzvikuje „Gospod moj i Bog moj“ (). Zanimljivo je da Hristos ne hvali ni Natanailovo „lakoverje“, ni Tomin „krajnji skepticizam.“ Tomi kaže „video si i poverovao si. Blaženi su oni koji ne videše i poverovaše“ (), dok Natanailu kaže „Samo zbog toga si poverovao? „Videćeš i mnogo više od toga“ (). Mislim da se životni put vernika kreće u takvom rasponu, da se nalazi između krajnosti lakoverja i ekstremnog skepticizma. Lično smatram da iskrenoj i zdravoj veri neizostavno prethodi iskrena, zdrava i obrazložena sumnja.

  

BJ: Prema rezultatima jedne britanske ankete, uprkos tome što su deca „na prvom mestu“ u životu roditelja, čak 80% parova priznaje kako ne posvećuje dovoljno vremena svojoj deci. Stručnjaci tvrde kako je ovo stvorilo generaciju „možda posle“ dece – naziv se odnosi na reči koje roditelji bez razmišljanja ispale kada ih mališani pitaju hoće li se sa njima igrati. Šta vi mislite o tome?

JB: Živimo u užurbanom svetu. Svetu koji zahteva mnogo i mnogo uzima. Evo, danima, ako ne i nedeljama, kako je sve u vezi objavljivanja ove knjige ušlo u finiš, sam jako malo vremena, naročito kvalitetnog, mogao da posvetim svojoj porodici. Mislim da je to značajno da to „posle“, ne bude „možda,“ već „obavezno“, da zaista nađemo vreme koje ćemo posvetiti sebi i svojim najbližima. Bez toga ništa nema smisla.

 

BJ: Knjiga "Letopisi iz Vavilonije i Persije“ imaće svoju prvu promociju 08.juna, u sali parohijskog doma hrama Svetog Save u Beogradu. Ideja celog projekta je da se na promociji i posle nje 1500 štampanih primeraka pokloni deci.

JB: Da, zahvaljujući brojnim pokroviteljima uspeli smo da obezbedimo dovoljno sredstava i možemo da čitav tiraž poklonimo deci. Na promociji će biti podeljen prvi deo tiraža (900) primeraka. Najveći broj knjiga će preko beogradskih nastavnika Verske nastave naći put do njihovih učenika i školskih biblioteka. U saradnji sa Verskim Dobrotvornim Starateljstvom 200 primeraka će biti podeljeno štićenicima Domova za decu bez roditeljskog staranja. Deo tiraža će otići i u moj rodni grad, Kraljevo... S obzirom na postojeće interesovanje, drugo izdanje Letopisa (namenjeno unutrašnjosti), može se očekivati već za septembar-oktobar – naravno ukoliko uspemo da dođemo do novih pokrovitelja i iznova podstaknemo postojeće.

letopisi

 

"Letopisi iz Vavilonije i Persije", Jovan Blagojević, Bibilijski kulturni centar

 

 

 

 

 

 

 

 Intervju uradila Biljana Janković, predsednik "Udruženja Talasi"

Biljana slika

Štampa

Copyright © 2016. Udruženje "Talasi" - "Waves" Association