Create a Joomla website with Joomla Templates. These Joomla Themes are reviewed and tested for optimal performance. High Quality, Premium Joomla Templates for Your Site
         

Transurfing

Talasi

Ljubav, Brod Dobre Namere, roditeljstvo, Biljana Јanković, Intervju, Književna omladina Srbije

Priča o fatalnoj ljubavi na Brodu Dobre namere

Katarina„U životu se ništa ne dešava slučajno …“ piše na korici romana „Rekla si NIKAD?“ autorke Katarine Krstajić. Nas dve smo se već bile prijateljice na Facebooku kad smo se srele na jednom događaju na kom sam „slučajno“ pomenula da divno sarađujem sa „Književnom omladinom Srbije“ a Katarina mi odmah uzvratila da ona već ima rukopis koji čeka da ugleda svetlost dana. Sve ostalo je istorija…Od tog momenta do promocije Katarininog prvenca prošlo je samo nekoliko meseci. A danas smo zaplovili na Brodu Dobre namere.

 

BJ: Pričala si mi da si knjigu napisala u jednom dahu, prepuna energije i želje da priču o fatalnoj i negde sudbinski zapisanoj, ljubavi, staviš na papir.
KK: Tako je. Knjiga je nastala spontano i neplanski. „Izašla“ je u jednom dahu iz mene, u trenutku mog života koji bih mogla opisati kao veoma izazovan. Tek kasnije sam shvatila da mi je ona bila neki vid podrške „odozgo“. Kroz nju sam kreirala novi, drugačiji svet. U njemu su živeli ljudi koji su iz mene izvlačili najrazličitije emocije. Plakala sam i smejala se dok sam sa glavnom junakinjom delila njenu sudbinu. Sećam se da nisam mogla da se odvojim od tastature, i toliko sam se vezala za rukopis da mi je tih „simboličnih“ 9 meseci, koliko je knjiga stvarana, proletelo neverovatnom brzinom. To je valjda tako kada te inspiracija obgrli jako, a moja inspiracija je bila realna osoba, koja je nekada davno (kao na početku svake bajke) postojala u mom životu. Ipak, želela bih da napomenem da je u knjizi većina događaja plod moje mašte, a isto važi i za sporedne likove.

 

 BJ: Da li se moglo/može odoleti zabranjenoj ljubavi?

KK: Ljubav je inače neodoljiva :) i teško je odupreti joj se, bila ona „zabranjena“ ili „sa dozvolom“ okoline. Nažalost, iako svi imamo potrebu da budemo voljeni i da nekoga volimo, čini mi se da smo ovom divnom osećanju dali sekundarnu poziciju u našim životima, i da smo postali površni u međuljudskim i partnerskim odnosima. Prava, iskrena ljubav je postala toliko retka, da se postavlja pitanje da li je treba braniti kada se dogodi i zbog čega? Smatram da veće kršenje etičkih normi predstavlja kada ljubav glumimo i zavaravamo druge. Treba biti iskren prema sebi na prvom mestu, a svaka situacija se da rešiti i nešto što je nekada bilo „zabranjeno“ može postati „odobreno“. Tako bar ja na to gledam... A da li je slađe ono što je „u komšijskom dvorištu“, nisam baš sigurna. Mislim da je sopstveno dvorište mnogo lepše, ukoliko ga raščistimo i uredimo po svojoj meri.

 

ljubav 1BJ: „Lekcije koje nismo naučili na vreme, ponavljaćemo sve dok ih ne savladamo. One su nekada vrlo bolne, ali se zato duže pamte, a greške ređe ponavljaju.“
Ovo je savet koji je Marija, glavna junakinja romana, dobila od svog terapeuta, sa kojim se saglasila i na koji je zaboravila čim je zatvorila vrata ordinacije. Jer, ON je „prevalio trista kilometara samo da bi me video na sat vremena! Ali ga zato nije bilo tri nedelje“. Prisustvo totalno suprotstavljenih misli, ljubavi i mržnje, osude i opravdanja, karakteristično je za ovu mladu devojku i u tome se mnoge devojke ( i momci ) mogu prepoznati. Kako se izlazi iz tog vrzinog kola?
KK: Zamislite da ste dugo vremena bili emotivno prazni, i da vam se odjednom u životu pojavio partner koji je u vama probudio jaka osećanja. Ne samo da vam je fizički izuzetno privlačan, već pored njega cvetate, počinjete da volite ceo svet oko sebe... On vas obasipa toplim, umilnim rečima i komplimentima koji prijaju vašem uhu, a vi se samo topite od zadovoljstva. Logično je da ćete poželeti da sa takvom osobom budete do kraja života. Ali... Zamislite i to da ta ista osoba sa sobom nosi gomilu problema. Vi mislite da možete sa tim da se nosite. Šta je to za takvu ljubav? Ali ti problemi se gomilaju i postaju sve teži, i samo su u vašim rukama. Razum kaže da nećete još dugo moći da ih nosite, sami, jer pomoć vašeg partnera izostaje. Ali njegove umilne reči koje greju vaše uho bodre vas da izdržite, samo još malo i svi će se problemi rešiti. Izdrži – odustani – izdrži -odustani... Veza vam je kao ringišpil, koji stalno škripi, a vi ga uporno podmazujete. Ne puštate tog slatkog drvenog konjića na kome sedite, iako shvatate da ste ga davno prerasli. A i pesma koja prati obrtanje ringišpila vrti se u krug da vam u jednom trenutku postane muka od svega. Teško konjiću da vas nosi, a i vas sedište sve više žulja. To je veoma isrpljujuć odnos za obe strane. Ringišpil staje onoga trenutka kada vi konačno shvatite da ste odrasli i da vam drveni konjić više ne pristaje. Tada počinjete da postavljate sebe na prvo mesto i shvatate da pored tog ringišpila postoji čitava šuma životnih zanimljivosti koju do tada niste primećivali.

 

BJ: „Na vedrim oblacima ljubavi lako je biti istrajan i snažan. U drugom delu stvarnosti, gde su srdžba i nespokoj oblačili nebo, živeli su ljudi izneverenih očekivanja. A ona su bolela snažnije od bilo čega, nadjačavajući čak i bezuslovnu ljubav, kakva bi trebala da je roditeljska.“
Škole za roditelje ne postoje i većina roditelja daje sve od sebe da bude tu za svoje dete. Uvek..sem kad dete uđe u vezu sa oženjenim čovekom. Da li je to (bio) ispravan stav?
devojka u sumiKK: Iako svaki roditelj želi najbolje svome detetu, postavlja se pitanje da li on zna šta je to najbolje za njegovo dete, posebno kada je to „dete“ odavno punoletna osoba. I prirodno je da roditelj želi da zaštiti svog potomka od svega lošeg što mu život može doneti. Ipak, mnoge životne lekcije ne mogu se preneti s kolena na koleno, već se moraju proživeti na sopstvenoj koži. Mislim da roditelju na prvom mestu treba da bude sreća njegovog deteta i da je njegova „dužnost“ da bude u svoje dete i u dobru i u zlu, a ne samo kada je sve u redu i kad se igra po roditeljskim pravilima. Niko od nas nije nepogrešiv. S druge strane, ne mislim da je ulazak u vezu sa osobom koja je u braku nešto što je za pohvalu. Ali čudni su putevi koje nam univerzum otvara kako bismo naučili važne životne lekcije. Sa ovim godinama i iskustvom, mogu da razumem zašto mnogi ljudi nisu zadovoljni u bračnoj zajednici. Mnogima nedostaje toplina, ljubav, pažnja i razumevanje od strane partnera. Ali taj problem se ne rešava prelaskom u drugi krevet, već otvorenim, konstruktivnim razgovorom koji sigurno nije lak. Svaki problem je rešiv na ovaj ili onaj način. Opet kažem, to je moje mišljenje. Ne osuđujem nikoga, jer svako od nas zna šta je najbolje za njega.

 

BJ:“Neću prihvatiti ulogu gubitnika, ako smatram da je ono za šta se borim ispravno.“ Ispravan stav, ukoliko je i cilj pravi. Važi li to u svemu, posebno u ljubavi?
KK: Cilj je uvek „pravi“ ukoliko će njegovo ostvarenje nekoga učiniti srećnijim, boljim, poboljšati mu kvalitet života i ako njegovo ostvarivanje ne šteti drugim ljudima. A ako se odbrana ljubavi postavi kao cilj, smatram da oba partnera podjednako treba da učestvuju u toj aktivnosti i da se međusobno podržavaju. Kao što je neko rekao: „I dvoje mogu biti armija, ako se bore jedno za drugo“. A ako samo jedna strana suče sablju na bojnom polju, mislim da je bolje predati oružje protivniku, jer borba za takav odnos predstavlja gubljenje vremena. To je ujedno i dokaz da ta veza nije zasnovana na ljubavi, nego je nešto drugo u pitanju.

 

BJ: Marija uporno roni u svoje dubine pitajući se: „Kada sam birala po kriterijumima razuma, nije izlazilo na dobro. Kada sam poslušala svoje srce, ispostavilo se da sam još gore prošla i da bi ipak bilo bolje da sam uključila i glavu.“ Kako se može pronaći balans između ljubavi i razuma?
KK: Ukoliko je ljubav/zaljubljenost/hemija jaka, sa tim energijama razum teško može da se izbori. Pod uticajem tih emocija osoba će svemu gledati kroz prste. Razum počinje da se uključuje onda kada se problemi ponavljaju a ne rešavaju se ili ako smo puno toga progutali, prećutali i kada počne da se preliva preko čaše. Takođe, kada smo mlađi, čini se da se lakše zaljubljujemo, manje gledamo, tražimo i vidimo. Tada nas privlači nečiji izgled prevashodno, dok se razlike u interesovanjima, željama, planovima za budućnost stavljaju po strani. S godinama, kada već imamo izvesna iskustva i drugačije gledamo na život, dolazi do uključivanja razuma i boljeg balansa sa emocijama. Mnoge istine dolaze sa godinama. Za početak, bolje vidimo i razumemo sebe, svoje potrebe, svesniji smo šta nas čini srećnima, kakvog partnera želimo uz sebe, i koji kompromis možemo da učinimo zarad toga. A onda jasnije možemo da vidimo i druge, i da „predvidimo“ neke situacije koje nam se mogu desiti ukoliko uđemo u vezu sa određenom osobom.

 

Katarina i BiljanaBJ: Kažu da su svi odgovori u nama a ipak „Tražila sam sebi odgovore, ali je izgledalo da niko unutar mene ne podiže dva prsta da mi objasni o čemu se tu radi.“ Iz perspektive autorke ovako slojevitog i dubokog romana, kakav bi savet dala Mariji u situaciji kad ona skoro obezglavljena i praznog srca traži prave odgovore?
KK: Rekla bih joj da ne sluša nikoga, pa ni mene i da radi što joj je srcu drago. Život će joj i tako brzo proleteti, pa bi bilo mudro da svakodnevno ugađa sebi i da se smeje onome što joj se dešava, jer će to svakako raditi jednoga dana kada bude posmatrala svoje devojačke muke, zatrpana drugim pitanjima. Taj čovek se svakako sa nekim razlogom pojavio u njenom životu i dobro bi bilo da od njega uzme poklon koji joj donosi sa zahvalnošću, a ne sa gorčinom. Sve što se dešava, dešava se za njeno najveće dobro.

 

BJ:U potrazi za odgovorima, Marija je otišla kod regresioterapeuta. „Čovekova energija je večita, ali telo nije. Kada čovek umre, njegova energija prelazi u novo telo, dobija drugi pojavni oblik“. Roman se dotiče priče o prošlim životima i karmičkim dugovima. Kakav je tvoj stav prema svemu tome i veruješ li u reinkarnaciju?
KK: Apsolutno. Iako nikada nisam bila kod regresioterapeuta, usled nedostatka hrabrosti da to učinim, puno sam čitala o tome i slušala iskustva drugih ljudi koji su se usudili na taj korak. Pored toga, u više navrata prisustvovala sam i raznim energetskim radionicama, putem kojih sam osvestila to da je život mnogo bogatiji i čudesniji nego što mi to možemo da percipiramo svojim čulima. Sticajem okolnosti, i opet „slučajno“, desilo mi se da sam u toku jedne od njih, zavirila i u taj deo svoje daleke prošlosti. Reći ću ti samo da sam i tada bila okružena knjigama i pisala iste. :) I verujem da sve što nam se dešava ima veze sa našom daljom ili bližom prošlošću, našim postupcima od ranije, kao i sa postupcima naših predaka. Postoji razlog zašto smo baš ovde rođeni, zašto su nam roditelji takvi kakvi jesu i zašto su se određene osobe pojavile u našem životu, ili smo ih mi privukli da nam se „dogode“. I zato, ukoliko recimo imate nekoga ko vas na neki način „muči“, ko vas možda nervira, a ne znate zašto, bilo bi dobro da se toj osobi zahvaljujte. Ona vam nosi neku važnu poruku, a na vama je da utvrdite koju – možda vam ukazuje da promenite pravac kretanja, ili na čemu to treba da poradite da bi vama bilo bolje... svakako ćete odgovor dobiti ukoliko ga tražite. Od koga? Pa od sebe :)

 

BJ: Prolazak kroz veoma bolna iskustva, Mariju je doveo do toga da shvati: „Odlazila si kod astrologa, u crkvu, kod regresioterapeuta, ne bi li saznala da li je Marko onaj pravi. A ruku na srce i sama si naslućivala odgovor. I iako su ti svi oni rekli da on nije za tebe, ti si uporno išla za onim što si ti želela da vidiš u njemu, a čega nije bilo. I sad se pitaš u čemu je problem? U tebi! Ti si odgovorna za sve što ti se dešava!“ Zašto sa strane tražimo potvrde onoga što u dubini duše i sami osećamo?
KK: Kada nešto jako želimo, a u stvarnosti nam se to ne dešava, normalno je da postajemo nestrpljivi. Želeli bismo da znamo da ćemo na kraju tunela, u kome se trenutno nalazimo, ipak ugledati svetlost, i da će ta svetlost biti izlaz iz problema, a ne brzi voz koji će nas odvući još dublje u tamu. Takođe, mnogo puta potrebno je da donesemo neku važnu odluku, a nismo sigurni da li smo sve činjenice uzeli u obzir i objektivno sagledali situaciju. Mislim da je tada sasvim u redu konsultovati još nekoga, a koga, svako od nas ima svoj odgovor na to pitanje. Neko se oslanja na bliske osobe, neko voli da čuje mišljenje stručnjaka ili stranca koji nije ni na koji način upleten u priču. Treba čuti i mišljenje drugih, ali se u krajnjoj proceni i odluci osloniti na sebe. Kažu ljudi - Ako vam se nešto čini da je tako, ne čini vam se. Upravo je tako. :)

 

kiss maca i kucaBJ: I posle kiše dolazi Sunce. Tu sreću osetila je i glavna junakinja romana. Šta je bilo potrebno da do toga dođe, koliko introspekcije ali i grešaka, koliko ljubavi ali i očajanja, nade, razgovora sa prijateljima, stručnjacima i samim sobom? Mnoge odgovore na ova pitanja daje tvoj roman „Rekla si NIKAD“ slažeš li se. Da li je to stvar i tvojih ličnih iskustava?
Svakako. Mislim da je to put svih ljudi koji rade na sebi i odbijaju da žive život na „auto-pilotu“. Da nema noći ne bismo znali da je sada divan i sunčan dan :). Na svakom putu koji vodi uzbrdo, normalno je da se ponekad umorimo, da naiđemo na kamen, stepenik, koji nam deluje nesavladivo težak – niti možemo da ga pomerimo, niti ga možemo preskočiti. To je znak da nam treba predah. I zato je normalno da sednemo, da razmislimo da li treba promeniti strategiju ili sačekati povoljnije „vremenske“ uslove da krenemo dalje. Ali taj predah je samo deo puta, i ne treba ga posmatrati kao stagnaciju ili korak unazad. I ne treba žaliti zbog bilo koje odluke koju smo doneli, niti zbog nečega što smo uradili, jer ćemo jednog dana žaliti samo za onim što nismo učinili, a hteli smo.

 

BJ: Da li se uvek moramo učiti samo na svojim greškama? Ova knjiga nosi u sebi ogoljenu i iskrenu priču jedne devojke u kojoj možemo prepoznati mnoge životne situacije u kojima smo se i sami našli, bilo u partnerskim odnosima, na poslu ili sa roditeljima. Ovo je knjiga u kojoj su prezentovana i mnoga duhovne spoznaje i mudrosti. Da li je to slučajno, Katarina?
KK: Mislim da greške ne postoje, već da na neke ne tako lepe događaje ili odluke koje nisu dovele do željenog cilja, treba ga gledamo kao na još jedno iskustvo. Iako sam na početku rekla da je knjiga napisana neplanski, verujem da je ona nastala sa razlogom, u pravom trenutku kada sam imala neko iskustvo iza sebe i imala šta da kažem. I baš zato što se u njoj mogu prepoznati mnogi, biću zadovoljna ukoliko samo jednu osobu ona navede na razmišljanje i spreči da se još nekome dese neželjeni događaji slični onima kroz koje je glavna junakinja prošla. Rukopis je objavljen četiri godine nakon što je napisan, kada sam skupila hrabrost za to i potom „slučajno“ srela tebe :) A za te četiri godine mnogo toga se desilo u mom životu, i ružičastog i sivog, što je dovelo do velike transformacije moje ličnosti. I ja na drugačiji način posmatram ono što sam pre toliko godina napisala i što sam u tom trenutku znala. Danas, svašta bih ja tu izmenila i dodala, ali shvatila sam i to da ne mora baš sve da stane u jednu knjigu. Nastavak ovog romana nisam planirala, ali svakako da neću reći Nikad :).

 

Biljana Janković, zastupnik Udruženja Talasi

Biljana slika1

 

Štampa

Pokrenite talase, prijavite se za događaj


Pokrenite talase, prijavite se za događaj
E-mail:*
Telefon za kontakt:*
Odaberite događaj*
Vaša poruka:
Copyright © 2016. Udruženje "Talasi" - "Waves" Association