Create a Joomla website with Joomla Templates. These Joomla Themes are reviewed and tested for optimal performance. High Quality, Premium Joomla Templates for Your Site
     

Transurfing

Talasi

Brod Dobre Namere

"Lubenica bez snova" i Danijela Nenadić na "Brodu Dobre namere"

„Lubenica bez snova“ doletela je na Brod  Dobre namere. Spustila  se lagano, tako neobična, šarena i sasvim zrela,  Lubenica sa puno nijansi. U pitanju je knjiga kratkih priča Danijele Nenadić među kojima je i napred „prozvana“  - Lubenica bez snova.

 Danijela Lubenica1

Danijeline priče su, odgovorno tvrdim, posebne i drugačije. U njima se sve prepliće, plete i raspetljava, meša se sadašnjost i prošlost, prvo, drugo i peto lice :), smeh i suze, žal i čista radost, ljubav i iluzije. One u čitaocu pokreću talase za koje nisu znali da postoje jer iz ptičje ( nama potpuno nesvojstvene) perspektive prikazuju sveT. Neobične priče proizvode ista takva pitanja, ali ćemo ovu plovidbu početi Danijelinim omiljenim citatom:

DN: „Roman pobeđuje na bodove, a kratka priča nokautom.“ /argentinski književnik Julio Cortazar/

 

BJ: Da li nas samo nevolja može navesti na to da potisnemo pogrešna očekivanja i prihvatimo ruku sa divnim pristima „ one koji se ne odbijaju?  Pitanje motivisano pričom „Đumbir devojka“

DN: Đumbirka / tako je ja zovem od milja/ je priča o otuđenju i priča o nadi . Današnjem otuđenju. Priča o ljudima koji  brzo žive,  ne gledaju, ne mirišu, ne osećaju. Beže pod nastrešnicu kada pada kiša, klone se ljudi, dodira. Ne žele da daju deo sebe, svog vremena, prostora. Ovo je priča u kojoj svako od nas može da nađe nadu i da nađe te ruke, samo ako se pusti i prepusti. Zato se mnoge žene nekako sažive sa Verom  u ovoj priči i ona im bude „TOP1“ ovih mojih pričanija.

A nevolja ko nevolja u životu ona je dobra, čak  i poželjna. Ona te šutne u dupe tako jako da se ti rastaviš kao kugle po bilijarskom stolu, ali ti uvek donese i neko osvešćenje. Razbistri ti se u glavi kao sunčani dan posle letnje kiše i čovek tada progleda. I vidi odgovor.

 

BJ: Da li i zašto vanvremenska ljubav može da ubije?  „I ptice ubijaju, zar ne?“

DN: hahhah..ljubav ubija, ali ljubav i rađa i donosi te duboke emocije od kojih se ježiš i od kojih treperiš. Sada će neko da mi kaže da pričam o zaljubljenosti. Ma jok, ja mislim da od ljubavi stalno možeš da budeš naježen i da vidiš boje sve u nijansama. Ljubav te akumulira kao kakvo jezero ili ako imaš sreće pa se rodiš sa dobrim kapacitetom  za ljubav, postaneš kao kakav okean. Ova priča nije dovršena i često su mi ljudi baš za nju rekli da bi mogla da bude neki dobar scenario za film. Volim da ostavim  čitaocu prostor. I zato ga pustim da on zamisli kraj priče, njegove priče. Zato stavim tri tačke na kraju i pustim priču da plovi. Svaka priča i mora da ima svog ličnog pripovedača...

„Brod Dobre namere“ i Kamenko Rašeta u dubinama čoveka

„Brod Dobre namere“ zaronio je u ono što se najteže otkriva i od čega mnogi beže – dubine jednog čoveka. Sve ono što nije iz dubine, nikada neće dotaknuti dubinu drugih. Ako naše reči nisu iz dubine, nećemo dotaći dubinu drugih.

KR 1

 

Sa nama na Brodu je Kamenko Rašeta, čovek koji je svoju dubinu detaljno istraživao i u pismu majci izneo na površinu sve svoje doživljaje, susrete, razmišljanja, strahove, želje, tugu, nadanja, bes, ljubav, radost, nemoć, bol…


BJ: Većina ljudi, čak i onih najotvorenijih, svoje tajne i najdublje misli čuva samo za sebe ili vrlo uski krug ljudi. Vi ste se, Kamenko, u svojoj knjizi „Čudesni svijet kontajnera“ ogolili „do koske“ majci i celom svetu. Jesam li u pravu?
KR: U potpunosti ste u pravu.

 

 


BJ: Raspad Jugoslavije doživeli ste vrlo lično i rekla bih, tragično. U knjizi čitalac stiče utisak da je sa raspadom zajedničke države počeo da se raspada i vaš život. Možete li iz današnje perspektive da mi odgovorite, da li smatrate da ste isuviše dozvolili okolnostima da upravljaju vašim životom?
KR: Raspad Jugoslavije je, bez sumnje, tragična činjenica - zbog nametnutog modela raspada: u krvi do koljena, nasilnim i bolesno-nehumanim raseljavanjem čitavih naroda iz svojih domova, gradova, zavičaja, sa svoje zemlje (iz svog rodnog ili dugotrajnim življenjem priraslog prirodnog okruženja), pljačkom - od strane nacionalističko-vjerskih i fašističkih bandi - svega što je pošten čovjek stvorio tokom svog života, brutalnom pauperizacijom najvećeg broja njenih stanovnika i, naposlijetku, naturanjem - svima - bezdušnog lihvarsko-materijalističkog ekonomskog i društveno-političkog uređenja i opako-surovog kapitalističkog životnog obrasca.


Da, s raspadom zajedničke države, počeo se raspadati i moj život i moja porodica, kao i stotina hiljada drugih pojedinaca i familija, što je u direktnoj uzročno-posljedičnoj vezi s gore rečenim.

Dobronamerni

delicate
Ima li nečeg lepšeg od dobronamernog čoveka, očišćenog od programa, čoveka čistog srca, neproračunatog, jednostavnog?
Ogroman je deficit ovakvih ljudi.
Zato nam svet i izgleda ovako kako izgleda.
Bezobrazni i glupi hrle napred, pri tom crpe ove druge uveravajući ih da oni nisu dovoljno dobri, pa su se senzibilni sami od sebe povukli, po onoj "pametniji popušta".
Pogrešno!

Dok masa ne zatalasa, ostaće masa

Brod Dobre namere zaplovio je sa sjajnim piscem aforizama, visprenim i duhovitim Nenadom Maksimovićem.  

nenad maksimovic5

Osnovni motiv njegove zbirke aforizama „Pao mi šećer„  je da je smeh jednako zdravlje i zato  čitaocima nudi britke, satirične, duhovite, sažete i sabrane misli koje im izazivaju bujice smeha.

Moglo bi se reći da ne postoji društveno i lično pitanje iz današnjeg vremena i prostora a da se njime nije pozabavio Nenad Maksimović. Radeći na njima on sledi liniju satirične meditacije, opservira situaciju prisutnog nereda svagda i svugde, čak i na društvenim mrežama gde se veoma često stvaran život umotava u satiričnu bajku, u romeojulijevsku priču, u dečiju pesmaricu – maštalicu:

"Na svakoj društvenoj mreži je imao ljubav svog života.“

 

BJ: Verujete li u čuda?
NM: Da. Život je čudo. Svi se čudimo kako živimo.
 
BJ:Volite li da maštate?
NM:Samo je mašta idealno mesto za život, sve ostalo je šarena laža.

Letopisi iz Vavilonije i Persije na Brodu Dobre namere

Letopisi1Priče i bajke sastavni su deo svakog detinjstva. Posebnu dimenziju imaju priče za laku noć koje su često deo večernjeg rituala koje deca i roditelji vole i pamte celoga života. Zato je Brod Dobre namere pokrenuo talase o pričama za decu. Priče su  jedan od najjednostavnijih načina da učimo dete o pravim vrednostima i vrlinama.

“Uči dete putu kojim će ići, pa neće odstupiti od njega ni kad ostari” (Priče Solomonove 22:6).

Iako Biblija nije knjiga o vaspitavanju dece, ona je riznica mudrih saveta vezanih za razvijanje poželjnih osobina kod dece (i odraslih) koji nam mogu pomoći da damo svoj maksimum u jednoj od najvažnijih uloga koju imamo – ulozi roditelja.

 

Pre nekoliko godina, jedan tata je poželeo da svom sinu pred spavanje ispriča neke nove „priče iz glave“ a za njih je inspiraciju pronašao baš U Bibliji. U pitanju je teolog Jovan Blagojević koji je te priče za laku noć pretočio u  knjigu za decu (i odrasle) "Letopisi iz Vavilonije i Persije“. Knjiga je zasnovana na biblijskim pričama iz prvih šest poglavlja Knjige proroka Danila (tzv. Dvorske priče) i Knjizi o Jestiri.

 

BJ: Kako ste došli na ideju da zapišete i objavite priče koje ste smišljali za svog sina koji je, kroz interakciju sa vama, može se reći i koautor ove knjige?

JB: Posle nekoliko meseci kad sam video koliko se Aleksandar „prima“ na priče pomislio sam da bi bilo lepo da se sve to stavi na papir. On mi je davao puno ideja za tekst, slušao sam njegove savete o tome kako bi priču učinio zanimljivijom, odnosno šta bi on tu još „ubacio“, bili su to veoma dobri saveti, tako da on zaista jeste koautor knjige.

Milan Nikolić Izano na „Brodu Dobre namere“

Udruženje „Talasi“ pokrenulo je „Brod Dobre namere“ na okeanu života.

U toj plovidbi pridružuju nam se mornari sa čvrstom namerom da svoj svet vode u željenom smeru i ispune ga radošću! Na brod se upravo ukrcao pisac i poeta Milan Nikolić Izano. Autor je knjiga ’’Lanac ljubavi’’, ’’U dahu izdaha’’, ’’Vinčanska kabala u lancu ljubavi’’, ’’Dnevnik duše’’, kao i dvoazbučne knjige ’’Lanac ljubavi’’ sa muzikom grupe ’’Balkanika’’ u DVD formatu. On nam otkriva sopstveni lanac i talase emocija, sa nadom i verom u novo doba - doba ljubavi.

 

Milan Nikolić Izano

  UT: Da bi ostali na svom kursu, ponekad moramo praviti talase. Kako vi talasate?

MNI: Ako mislite na kurs, u smislu životnog puta, onda talase ne treba praviti povremeno, već svakodnevno. Talasi o kojima pričam su talasi ljubavi. Oni su vibracija božanske energije koja prožima sve i talasati na njima znači stvarati. Čovek je pojačivač te energije i ako nauči kako da je upija u sebe, onda mu je veoma lako da je kroz sebe propušta i nesebično deli drugima. A što je više deli, postaje bogatiji. To bogatstvo je nemerljivo u materijalnom svetu, ali se jasno vidi na čoveku. On svetli! Takvo talasanje sam i sam prihvatio. Pokušavam da kroz svoje knjige čitaocima prenesem poruku da za razumevanjem svog postojanja tragaju u sebi. Razumevajući suštinu svoga bića, shvatio sam da ovde nisam došao da uzimam, već da na svoj način delim ono što mi je dato, i ono što mi se svakoga dana daje, a to je svetlost od koje sam stvoren, kao i svi ostali ljudi. Zato sam odlučio da svoj put utabam sa toplim i nežnim rečima, rečima ljubavi, oplemenjenim nadom i verom.

Copyright © 2016. Udruženje "Talasi" - "Waves" Association