Create a Joomla website with Joomla Templates. These Joomla Themes are reviewed and tested for optimal performance. High Quality, Premium Joomla Templates for Your Site
         

Transurfing

Talasi

izbor

Anđine šoljice mudrosti i spoznaje - o promeni

soljica M

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Što više budete svesniji, autonomniji, autentičniji,
neki ljudi, najčešće iz blizeg okruženja ljutiće se na vas.
Ili će da vas ubedjuju da nešto nije u redu sa vama, ili sa odlukama koje ste doneli.
Ili će napraviti svoju frku da bi vi preusmerili pažnju na njih.
Ili će vam ulivati osećaj krivice, što izneveravate njihova ubedjenja.
Ili će  da vam spočitavaju da su drugi, vama važni nesrećni jer ste vi...
Ili vrbuju druge vama važne, da vas odgovore..
Emotivno mogu da vas ucenjuju, tako što zahlade odnos.
A u stvari, najčešće iza toga stoji njihov strah od promene.
Od njihove lične promene.

Biti nesrećan je veština koja se usavršava svaki dan

Biti nesrecan je vestina koja se usavrsava svaki dan

Biti nesrećan nije određeno našim okolnostima več načinom na koji se odnosimo prema tim okolnostima. Činjenica je da je život kratak, a biti nesrećan ga dodatno otežava i komplikuje. Kvalitet našeg života određuju naše navike. Mi biramo kako ćemo živeti i odnositi se prema izazovima u životu, a taj naš izbor direktno utiče na našu sreću ili njen nedostatak.
Postaješ ono što svakodnevno upražnjavaš, a pitanje je šta upražnjavaju ljudi koji su nesrećni, šta oni praktikuju iz dana u dan?

 

U čemu su stvarno dobri nesrećni ljudi?


1. Kukanje
Imati problem za svako rešenje i prema svemu se odnositi na negativan način. Od svakog problemčića praviti katastrofu. Praviti probleme mnogo većim nego što jesu i fokusirati se na njih umesto na rešenje. Da i ne pominjem uzaludnu glupost tipa nazvati problem drugim imenom, npr. izazov i misliti onda da je sve super.

Bolji svet

IvanTvrdim da ljudi ne znaju da mogu biti bolji nego što jesu i stvoriti okruženje bolje nego što ono sada jeste.

Ako podjem od suprotnog stanovišta, da znaju, ali ne žele da im bude bolje, onda je tu dosta mazohizma za koji ne želim da verujem da je bilo čiji izbor. A ako mazohizam, svesno ili nesvesno, jeste izbor, oni nemaju pravo da svojim izborom uništavaju i druge oko sebe. Primer u kojem su mazohizam i sadizam usko povezani jeste sistem u kojem zajednica bira da živi.

Tvojim izborom da živiš samo za svoje dobro, u izolaciji, lažima, prevarama, plagijatorstvu, mržnji prema svemu što je različito i nije deo većine, stvaraš svet u kojem bi ti želeo da živiš, ali ugrožavaš mene i pored toga ne mali broj ostalih koji nisu po tvom ukusu. Kao što je čoveku u jednoj vrsti nevolje potreban psihijatar, tako je i čoveku o kojem pričam potrebna podrška. Primećujete da sam naveo dve velike grupe ljudi, one koji su se učaurili i ne vide da bilo šta mogu da urade za sebe, i glasnu manjinu onih kojima svako smeta.

Svako ima odgovornost za sebe, ali je mnogo nas koji smatramo da smo odgovorni za čitavu zajednicu i želimo da svojim radom utičemo na promene koje bi stvorile bolji svet za sve nas.

Budi mudar i stavi JEDNU tačku

making waves1Najteže je biti poseban sa nekim ko te ne smatra posebnim.
Najteže je osećati se dobro sa nekim ko te ne poštuje, i sve tvoje, sve što si uradio, dovodi u pitanje. Sa nekim ko, u samom startu, obesmisli svaki tvoj pokret, svaku tvoju reč, i tako svaki dan, i tako uvek.
I umesto da radiš na sebi, da se uzdigneš i nastaviš dalje, po svom, ti se večito vraćaš nastojeći da mu udovoljiš, i objasniš nešto što ne želi da razume.
Taj neko može da ti bude otac, brat, prijatelj...

Čovek dobija ono što bira – Transurfing I

izboriBez sumnje vi, kao svi i ostali Ijudi, želite živeti udobno, u obilju, bez bolesti i šokova. Međutim, život se odvija po svom i vitla vama kao sa papirnatim čamcem u uzburkanom moru. U potrazi za srećom, već ste iskusili nemali broj opštepoznatih metoda. Jeste li uspeli postići mnogo u okvirima tradicionalnog pogleda na svet?

Mnogo je knjiga koje proučavaju načine kako doći do uspeha, kako se obogatiti i postati srećan. Perspektiva je privlačna – pa ko je ne bi poželeo? Otkriješ određenu knjigu – različite zadatke, meditaciju, rad na sebi. Ubrzo postaje dosadno. Život je ionako ispit, a ponovo vam predlažu da se naprežete i nešto iziskujete iz sebe.

Uveravaju vas da ste nesavršeni i da se zato morate promeniti, inače se nemate čemu nadati. Moguće je i da niste sasvim zadovoljni sobom. Ali, u dubini duše, vama se uopšte ne da menjati sebe. I dobro je što vam se ne da. Ne verujte nikome ko govori da ste nesavršeni. Ko može znati kakvi bi vi trebali biti? Nije potrebno menjati sebe. Izlaz uopšte nije tamo gde ga tražite.

Nećemo se baviti zadacima, meditacijama i introspekcijom. Transurfing nije nova metoda samousavršavanja, već načelno drugačiji način mišljenja i delovanja kako biste postigli ono što želite. To se ne dobija, već se ostvaruje. I ne treba menjati sebe, već se treba vraćati sebi.

Da li smo u stanju učiniti taj veliki korak prema pravoj ljubavi?

Horhe Bukaj dao je svoju verziju O. Henrijeve priče „Poslednji list“ kako bi dočarao šta je to ljubav. Da li smo u stanju učiniti taj veliki korak prema pravoj ljubavi?


philliphaumesserphotoOva se priča događa u Francuskoj 1900. na početku neumoljive, jake zime.

Marija je bila jedanaestogodišnjakinja koja je živela u staroj kući u Parizu. Otkad je stisnula hladnoća, počela se žaliti na snažne bolove u leđima koji su postajali nepodnošljivi dok bi kašljala. Pregledavši je, doktor je rekao njenoj majci dijagnozu koje se najviše bojala: tuberkuloza.

U to doba, još bez antibiotika, zaraza je značila sigurnu smrt. Doktori su jedino mogli prepisati nešto za ublažavanje bolova, opštu negu, odmor …i veru.

“Ti pacijenti, kao i svi”, rekao im je doktor, “imaju više šanse da ozdrave ako se bore protiv bolesti; ako se Marija prestane boriti za život, umreće za nekoliko nedelja.” Dodao je, znajući da je to više želja nego prognoza: “Siguran sam da će, ako bude na toplom, sita i bude li žarko želela živeti, kad zima prođe, biti izvan opasnosti i tuberkuloza će postati samo ružna uspomena.”

Kad je doktor otišao, devojčicina majka je pogledala u kalendar. Do proleća su ostala duga dva meseca...

Znajući da je nijedan prijatelj iz razreda neće doći u posetu, zbog sasvim razumljivog, iako neopravdanog straha od zaraze, Marijina majka je otišla do škole kako bi zamolila učiteljicu da dođe do njih i podučava Mariju, ne toliko da nešto nauči koliko da malo razbije zatočenost i dosadu. Učiteljica je rekla da ne može. Bilo joj je žao, ali četvoro dece iz razreda nalazilo se u istoj ili sličnoj situaciji, nije se mogla brinuti o njima, nego o deci koja su u školi.

Sutradan, dok je vešala rukom izrađene vence po kući pokušavajući preneti nešto Uskršnjeg veselja koje nije osećala, majka je ugledala bledo ćerkino lice i tugu kako se odražava na njemu. Tad joj je sinulo.

Dobar dan, teskobo!

sad face
 
“Teskoba se pojavi uvek kad je duh zatvoren,
bez da se može širiti, leteti, tražiti, delovati.
 
Teskoba se pojavi uvek kad se ne dopusti
da duša želi, oseća, teži za nečim.

Teskoba je želeti disati – i ne uspeti.
Teskoba je trebati disati – i ne moći.”

~Angelo Gajarsa

 

Jeste li i vi među onima kod kojih mnoge životne stvari izazivaju teskobu: ponedjeljak, prvi dan na poslu nakon praznika ili godišnjeg odmora, tmuran dan, tmurne misli o svemu i svačemu, nezavidna životna situacija u kojoj se nalazite…?
Danas nas mediji sve više izveštavaju kako je teskoba u ljudima u stalnom porastu, što zbog situacije u kojoj se trenutno nalazi zemlja (pa i svet), ali i zbog otuđenog načina života, života gde ljudi sve više rade, a sve manje se smeju i raduju.

Emotivne blokade nestaju kad zaploviš u radost

goalNe počinje pravi život kada se čovek oženi, ili zaposli, dobije decu, završi fakultet, ne, pravi život počinje kada se čovek oslobodi svojih strahova i emocionalno sazri.
Nije samo znanje to koje nosi slobodu, nego emocije.
Emocionalno uravnotežen život je ključ svega.
Samo emotivno slobodan čovek je slobodan čovek, intelektualac sav zapetljan u svojim šemama i konstrukcijama može da zna sve o svemu, ali je kao biće blokiran jer mu sve dolazi iz glave.
A nije sve u glavi, već u čitavom telu.
Emotivno blokirano biće blokira sve oko sebe, porobljava, dok slobodno, oslobađa.

Ima li života posle razvoda? "Ured života" i Lidija imaju odgovor!

„Život piše romane“ izreka je koju često čujemo i koristimo u svakodnevnom životu kada opisujemo neke neobično lepe ili tužne životne priče. Priče u kojima su „slučajnost“ i „čudo“ odigrali presudne uloge. Da li je to sudbina ili mi možemo da joj pomognemo sređujući tako „Ured života“ jedno je od pitanja istoimenog romana autorke i moje drage prijateljice, Lidije Gradinšćak, sa kojom plovimo na Brodu Dobre namere!

Lidija2

BJ: Na samom početku romana upoznajemo Stelu, mladu razvedenu ženu u ranim tridesetim koja pokušava na svoj način da se snađe nakon izlaska iz desetogodišnjeg monotonog i problematičnog braka. Jednostavno, lako, u prvom licu jednine, Stela ( tj ti kao autorka) nam potpuno realno opisuje životne situacije u kojima se nalaze mnoge žene koje su rešile da se razvedu, uzmu svoj život u svoje ruke, a onda – ne znaju šta će s njim.


LG: Da, upravo nam svima životne situacije trasiraju „kolosijek“ kojim se krećemo i tražimo način da svojeručno pokupimo najviše dobro iz vlastite slobode. Pokazuje nam Stela svoj put, ali ostavlja zanimljive poveznice sa svim nedorečenostima u vlastitoj vječitoj potrazi za slobodom. Konkretno poslije razvoda kao početne točke.

 

BJ: Znači, ima li života posle razvoda?


LG: Sve je život tako i nastavak trajanja i težnja ka sreći novooblikovanoj poslije razvoda koji je samo jedno životno iskustvo pojedinca. O poimanju života i spremnosti tog pojedinca na životne nedaće ovisi kako će taj razvod doživjeti i proživjeti. Kao i svaki drugi stresni izazov poput otkaza, teške bolesti i slično.

 

BJ: Radeći ne osobito zanimljiv činovnički posao, Stela gotovo svakodnevno vreme provodi iščekujući s nestrpljenjem kraj radnog vremena razmišljajući o paleti muškaraca slojevitih karaktera upoznatih preko društvenih mreža nakon oporavka od bračnog brodoloma. Međutim, nema mnogo sreće sa tim poznanstvima. Da li smatraš da je pravilo da se ljudi na društvenim mrežama lažno predstavljaju?


LG: Većina glumi, kako na društvenim mrežama tako i u paleti životnih svakodnevnih dešavanja. To predstavljanje samo treba profiltrirati vlastitim pristupom, unutrašnjim načinom samoodbrane ali i vedrim stavom prema stvarnosti. Tako i laž gubi na značaju.

Intervju sa Vadimom Zelandom, autorom Transurfinga

zelandP: Ко је Vadim Zeland?

Kada me zaintrigirani čitaoci pitaju "Ko je Vadim Zeland?", ja im obično odgovorim: "Ja sam niko (poseban)". Moja biografija, moj život, ne može i ne treba da bude predmet interesovanja, jer nisam ja taj koji je stvorio Transurfing, ja sam samo napravio kanal drevnom znanju koje daje pristup svetu gde nemoguće postaje moguće.
Ako neko prati određena pravila, uobičajena stvarnost prestaje da bude nešto sasvim spoljno i nekontrolisano – i čovek može njome da upravlja! Da bi ja usmerio ovo znanje bez ličnih distorzija, treba da budem "niko", samo "prazna posuda". Velika misterija je i dalje tajna samo zato što je neverovatno jednostavna - istina leži na površini i zahteva da prenosilac donese istinu ljudima. U ovom slučaju, ličnost nije bitna. Prava važnost je u čuvarima koji su mi proneli drevno znanje. Ipak, oni takođe imaju tendenciju da ostanu u pozadini.
Ja imam 45 godina. Pre kolapsa Sovjetskog Saveza radio sam istraživanja u oblasti kvantne fizike, onda sam bio angažovan u oblasti informacionih tehnologija, a sada sam puno radno vreme pisac. Ja živim u Rusiji. Sve ostalo nije bitno.
P: Kako ste došli na ideju za Transurfing?

Transurfing nije ideja i on se nije pojavio niotkuda. To je drevno znanje koje je došlo do nas iz dalekog vremena, mereno milenijumima.

Kako prihvatiti neprihvatljivo?

helpingTačno se sećam tog dana. Živeo sam u Beču i taman završio fakultet. Počeo sam da radim u jednoj firmi kao junior menadžer. Posle posla sam se umoran vozio kući. Ispred mene na semaforu je stajao transporter za ljude sa posebnim potrebama. Bio je skoro prazan. Nasuprot jedno drugom su sedela dva mladića i jedna devojka u kolicima. Ona dva mladića su udarali devojku po licu i smejali se. Devojka je pokušavala da se brani ali su njeni pokreti bili krajnje neartikulisani. Uglavnom je samo bespomoćno mahala rukama, što je onu dvojicu još više veselilo i motivisalo da je udaraju još jače.

Gledao sam zaprepašćeno celu scenu. Šta sam preduzeo? Ravno ništa. Bio sam kao oduzet. Trgao sam se tek kada je transporter ispred mene opet krenuo i ubrzo se izgubio iz vida.

Naravno da sam trebao da izađem iz kola i da obratim pažnju vozaču na stvari koje se dešavaju iza njegovih leđa. Trebao sam, a nisam. Zato što nisam bio u stanju da prihvatim celu scenu. Hendikepiranu devojku udaraju u glavu takođe hendikepirani momci, kojima je to strašno zabavno. U to vreme nisam bio u stanju tu scenu da uklopim u moje shvatanje sveta i života.

Kako prihvatiti neprihvatljivo?

Ljudi pčele i ljudi muve

Pojedini svetitelji su svoje mudre pouke prenosili narodu putem priča. Da bi izrazio ljudske duhovne osobine, starac Pajsije Svetogorac priča o muvi i pčeli.

pčele i muve

“Iz iskustva znam da su ljudi podeljeni u dve kategorije. Treća kategorija ne postoji; ljudi pripadaju ili jednoj ili drugoj.

Šta traži muva?
Prvi podsećaju na muvu. Glavna osobina muve je da nju privlači nečistoća. Kada se, na primer, muva nađe u bašti punoj cveća prekrasnog mirisa, ona ga neće ni primetiti i zaustaviće se na nekoj nečistoći koju nađe na zemlji.
Počeće da kruži unaokolo i osetiće se sasvim lagodno u smradu. Ako bi muva mogla da govori, a vi zatražili da vam u bašti pokaže ružu, odgovorila bi: Ja uopšte ne znam kako ruža izgleda. Znam samo gde da nađem đubre, toalete i blato. Postoje ljudi koji podsećaju na muvu. Ljudi koji pripadaju ovoj kategoriji navikli su da misle negativno i u životu uvek traže loše strane, nipodaštavajući i odbijajući prisustvo dobra.


Šta traži pčela?

Druga kategorija su oni što podsećaju na pčelu, čija je glavna osobina da uvek traga za nečim slatkim i prijatnim da bi na njega sletela. Kada bi se pčela našla u sobi prepunoj nečistoće, sa komadićem bombone u uglu, ona bi zanemarila svu onu nečistoću i sletela na bombonu. Kada bi ste od pčele zatražili da vam pokaže gde se nalazi baštensko đubre, odgovorila bi: Ne znam. Mogu ti reći samo gde da nađeš cveće, slast, med i šećer.

Majk Rou, “Prljavi poslovi”, i kako da nađete pravi posao

Majk Rou iz „Prljavih poslova“ (Diskavery kanal) je sjajan lik. Može svašta da napravi i popravi, veoma je zabavan i ima sjajan smisao za humor. Majk je takođe bez dlake na jeziku i daje odlične savete. Obožavalac mu je pisao i pitao ga sa savet, u vezi sa karijerom.  

tip

 Hej Majk!

Proveo sam poslednjih godinu dana pokušavajući da se pronađem u nekom poslu, ali još uvek nisam uspeo. Uvek sam voleo da radim rukama i preduzimljiv sam. Nikada ne bih mogao da radim u kancelariji. Potrebna mi je promena, uzbuđenje, avantura u životu, ali da je plata stalna. Odrastao sam u građevinarstvu i moj prvi posao je bio restauracija. Volim da radim napolju. Sviram za dodatnu zaradu. Volim da isprobavam, ali mi vrlo brzo postane dosadno. Želim karijeru koja će me činiti srećnim, ali dozvoliti da imam porodicu i u isto vreme da putujem. Mislio sam, da ako neko zna poslove, to si onda ti i zanima me šta ti misliš. Hvala!

–          Parker Hol  

 

Zdravo Parker

Moja prva misao je da postaneš zavarivač i odseliš se u Severnu Dakotu. Mogućnosti su ogromne i pošto voliš da radiš rukama, kvalifikovan si za posao. Ali pošto sam pročitao drugi put tvoj post, shvatio sam da tvoje kvalifikacije nisu problem tvom nenalaženju posla koji želiš.

Izašao sam na piće sinoć sa ženom koju poznajem. Nazovimo je Kler. Kler je upravo napunila 42 godine. Slatka je, pametna, uspešna. Nervira se, jer ne može da nađe muškarca.

Misli svojom glavom!

 think verzija 400

Misli svojom glavom!
Toliko puta spominjana istina. Nikad dovoljno čvrsto prihvaćena i uvek spremna za dalje uguravanje u tu istu glavu.
Zato ću Dodati još - misli svojom dušom, pa začini svoj život spram mere srca.

More u nama

more u nama 11Uvek su mi bili simpatični crteži u novinama gde nam deca objašnjavaju šta je ljubav. Citat u jednom od njih bi mogao da glasi: “Ljubav je..kad zagrljeni gledate film”. Moj muž i ja nemamo baš isti ukus kad su filmovi u pitanju, ali se nađemo uvek u onome što je dobro i tad  nije važno dal’ je u pitanju romantika ili akcija.

To veče sam baš bila raspoložena da pogledamo romantičan film, lagan i opuštajući. Moj džentlmen mi je dozvolio da ja biram film ( i ovo može da ide uz napred pomenute slikane citate o ljubavi..)

Da li zato što volim da talasam ili je nešto drugo u pitanju, ne znam, tek izbor je pao na  španski film “More u nama”. Postoje filmovi koje pogledamo i zaboravimo, a postoje  i oni koji nas bukvalno pomere iz jedne tačke u drugu, promene i nateraju da se zamislimo nad mnogim stvarima u životu.  “Mar adentro” je jedan od takvih filmova. Snažan, emotivan, poseban.

Film je inspirisan istinitom pričom o mornaru, poeti iz španske Galicije, Romanu Sampedru, koji je zbog nesreće koju je doživeo kao mladić postao kvadriplegičar (oduzetost obe noge i obe ruke). Nakon nesreće, Ramon je živeo okružen ljubavlju bratovljeve porodice koja se nesebično brinula o njemu, dobrim prijateljima koje je svojom vedrom naravi i humorom uveseljevao, razumeo je druge ljude, poštovao ih je i podsticao, napisao je i objavio je dve zbirke pesama i pripovedaka ali, sve je to i dalje ostalo u kontrapunktu sa njegovim čvrstim stavom i izborom da ne želi da živi zarobljen u nepokretnom telu. 

Nadmudrivanje zvezda

milky wayAstrologija proučava čovekov odgovor na planetarne podražaje. Zvezde  nisu ni dobronamerne niti neprijateljski raspoložene. One samo šalju pozitivna i negativna zračenja.

To samo po sebi čovečanstvu niti šteti niti pomaže, nego otvara kanale za uspostavljanje ravnoteže uzroka i posledice, ravnoteže koju je svaki čovek poremetio svojim delima u prošlosti.

Dete se rađa onog časa kad su nebeski zraci u matematičkoj harmoniji sa njegovom individualnom karmom. Njegov horoskop je izazovan portret koji otkriva njegovu nepromenljivu prošlost i njene moguće posledice u budućnosti. Ali konstelaciju u trenutku rođenja može protumačiti samo mali broj ljudi duboke intuitivne mudrosti, a takvih je malo.

Poruka koja se ispisuje u času rođenja ne namerava da naglasi sudbinu - posledice prošlih dela, dobrih i zlih - nego da podstakne čovekovu volju da se oslobodi univerzalnog ropstva. Ono što je učinio može da poništi.

Niko drugi do on sam nije pokrenuo događanja, posledice koje sada oseća u životu. On može da prevlada svako ograničenje, jer ga je sam svojim delima i stvorio i jer raspolaže duhovnim bogatstvom koje ne podleže uticaju planeta.

Praznoveran odnos prema astrologiji čini čoveka automatom, ropski zavisnim od mehaničkog vođstva.

Nocebo i slatka mala

nocebo

 

Juče sam bila na sistematskom pregledu. Bogu hvala, zdravlje me dobro služi i jedino što moram da popravim je gvožđe jer je malo plimatizovano  ( čitaj palo), a da prihvatim – da imam centimetar manje?!

Čim sam uhvatila slobodne trenutke kod kuće, predveče, lap top je bio u krilu i krenulo je surfovanje na napred zadate teme…

„Internet je Ćudo“, rekao je jedan simpatičan Beograđanin pre par godina.

 

Sve sam našla vezano za problematiku rešavanja gvožđa, šta treba jesti, piti, da treba šetati, al' mi je fokus pre svega bio na svim problemima koje njegov nedostatak izaziva.

A-haa, znači ovo nije prolećni umor kod mene, i to što mi se spava ujutru nema veze za 6 sati sna nego sa gvožđem – kontala sam.  Pa saveti, uzmi ovo, ne uzmi ono…sve mi se pomešalo dok nisam shvatila da PRETERUJEM! Gvođe se lako sređuje i nije da mi se to već nije pre dešavalo ( u trudnoći), pa zašto me sad „fata“ što ne treba. Pa zbog NOCEBO efekta!

Nedavno istraživanje koje sam dobila pokazuje da je nocebo - verovanje da će se nešto negativno dogoditi, delotvornije od placeba - verovanja da će se nešto pozitivno dogoditi ( 33-55% ostvarenja za placebo naspram 55-95% kod noceba). Iz ovoga sledi da su ljudi duplo podložniji negativnoj sugestiji!!!

Ono što mi radost i ljubav prave

soljica

Iako misliš da je izbor važan,
važnija je odluka.

Iako misliš da je želja bitna,
moćnije je hteti u njoj.

Iako misliš da je nešto dobro za tebe,
ono što osećaš u tome je vodilja.

Ako ono, što si izabrao, nije postalo ono što te raduje,
ne krivi izbor, tvoja je odluka.
Ti si je doneo.

Ako ono što želiš nikako ne dobijaš,
ne vrišti u jadno srce
nego pitaj um zašto neće,
šta ga koči,
što se volja ne da,
što je svest ne prosvetli.

Ako biraš nešto umom bez srca,
i učini se to dobro, poželjno, korisno,
ne krivi srce što svojom mudrošću to odbacuje.
Ništa nije krivo i sve je kako treba da bude.
Po odluci, po volji i po srcu.

Nekad um to ne može da prihvati.

Nekad srce ne zna šta mu je.

Onda, pitaj ponovo svoje srce,
svoju volju
i svoju veru.

Jer,sve što biram uspe,
kada je odluka moja,
kada je volja moja
i ako idem putem osećanja.
Kada imam veru.

Logos je majka vere.
Tada više i neću da se pitam.
Ni da se pitam da li je dobro ili ne.

Imaću ono što mi radost i ljubav prave!

 

Anđelka Kolarević, Psihijatar, TA analitičar, Psihoterapeut

coffeee

OTROV I PROTIVOTROV

Otrovni ljudi postoje. Oni prkose logici. Jedni su blaženo nesvesni negativne aure koja ih prati, a drugi kao da uživaju u stvaranju haosa i izluđivanju sveta oko sebe. Jedno je sigurno, ovakvi ljudi izazivaju nemir, unose razdor i nepotrebno komplikuju…sve.
I da im na čelu piše šta su, teško bi ih bilo izbeći. Jer otrovnih ima svuda. To mogu biti kolege, šefovi, rođaci, prijatelji, članovi porodice, partneri…

Otrov i protivotrov

Svi smo barem jednom u životu iskusili gorčinu i snagu njihovog otrova. Pored njih se osećamo stegnuto, poniženo, ili napadnuto. Odjednom smo napeti, nesigurni, ili dižemo gard. Energija počinje da nam opada, osećamo se „opkoljeno“ i jedva čekamo da pobegnemo – što dalje od njih. Opasnost se krije u njihovoj suptilnosti, i tom perfidnom načinu na koji uspevaju da nas navedu da pomislimo – „nisu oni krivi, mora da je do mene.“. Ovo je prvi simptom trovanja. Otrov počinje da radi, a mi počinjemo da preispitujemo svoju „preosetljivost“, svoje „preterane reakcije“, i to što smo opet „pogrešno protumačili“ njihove namere.

Postoji li protivotrov? Najočigledniji lek, ujedno je i najdelotvorniji – okreni se i idi. Ali to je lakše reći nego uraditi, jer neke ljude jednostavno ne možeš tek tako izbaciti iz života. Zato je važno da shvatiš način na koji oni funkcionišu, upoznaš se sa njihovim navikama i obrascem ponašanja.
Iako ih ima ih mnogo više, ovo su neke od poznatijih vrsta otrova koji toksični ljudi koriste.

Otrov br. 1: Manipulacija.

Gospodar svih otrova, može se koristiti kao dodatak ili baza za ostale.

Previše ja godina imam da bi odrasla

grimacePreviše ja godina imam da bi odrasla.

Umorili me odrasli. Sa svojom poslovima, svojim odgovornostima, svojim ozbiljnim svetovima.

Dosta sam bila velika, hoću malo da budem mala. Dosta mi je smejanja samo onda kada se sme, igranja kada se nađe vremena i ljubavi kada se svi ostali poslovi završe.

Nemam ja toliko vremena da bih ovoliko dugo bila velika, dovoljno je, mogla sam da se radujem kada mi dozvole, da spavam kada je dan za to, da sanjam kad niko ne vidi.

Previše ja godina imam da bi potpuno odrasla, transformisala se u velike drvene kipove.

  • 1
  • 2

Pokrenite talase, prijavite se za događaj


Pokrenite talase, prijavite se za događaj
E-mail:*
Telefon za kontakt:*
Odaberite događaj*
Vaša poruka:
Copyright © 2016. Udruženje "Talasi" - "Waves" Association