Create a Joomla website with Joomla Templates. These Joomla Themes are reviewed and tested for optimal performance. High Quality, Premium Joomla Templates for Your Site
         

Transurfing

Talasi

Ljubav

DIM ~ Razlika u godinama (ni)je prepreka za ljubav

Fish Tank movie 1Uvek će mi ostati u mislima ta slika. Devojčica koja raskrvavljenog kolena sedi pored ljuljaške...I te suze...
U subotu posle utakmice ako pobedimo uvek isto: Tajni dogovor! Ujutru rekuperacija na stadionu (obavezni oporavak), a predveče Zvezda - Partizan. Ponesemo gajbu piva i sebi za dušu...


Već smo završavali kada sam začuo plač. Dečje igralište bilo je odmah pored terena za mali fudbal. Sedela je na travi i vrištala od bolova. Prišao sam oprezno i već na korak i po od nje video sam da nije ništa ozbiljno - mala ogrebotina.
 Ma vidi što si hrabra! Čak i ne plačeš! Bravo ! Mora da mnogo boli jel' da?
-Da..
-Vidiš ja bih plakao...A ti ništa!
Pogledala me je zbunjeno. Nikada nisam video ništa slično...Nikada takve oči...Kroz suze su se prelamale boje i nikako nisam mogao da odredim nijanse.Bila je to sivomaslinastobraon duga..Prelepe oči deteta...Taj bespomoćni pogled ka meni...I potpuno jedinstveno zakrivljene obrve ka gore, kao Azijati. Nestvarno...Kao da je svakoga trenutka nailazio novi oblak i menjao boju svojom senkom.

Ako je Bog svemoguć i pun ljubavi, zašto u svetu i dalje postoje bol i zlo?

Ako nas Bog voli, zašto nas kažnjava pretvarajući naše najveće strahove u stvarnost? Ako je zaista dobar, zašto ne zaustavi ratove, glad, umiranje nedužnih, a mogao bi? Ako zaista postoji, zašto nam se ne ukaže i ne učvrsti naše verovanje da ćemo jednom biti nagrađeni za patnju? I zašto od nas traži žrtve? Kakav je to namrgođeni sedi starac koji nam samo sudi?

film kolibaaSve su to pitanja na koja traži odgovore Mackenzie ili Mac Allen Phillips, glavni lik u romanu Koliba. To su pitanja o kojima sam, kao i mnogi drugi, i sama mnogo puta razmišljala, tragala za pravim odgovorima, odgovorima koji su se kroz vreme javljali, menjali i sazrevali.


Nema veće tuge od toga kad roditelj izgubi dete, zato nisam baš bila oduševljena preporukom da čitam ovaj roman, ali sam ubrzo shvatila da je odnos sa Bogom, Bogom u nama i oko nas, tema kojom se zaista bavi „Koliba“.


Mac, glavni lik u romanu, je srećno oženjen otac petoro dece koji, osim s Bogom, nije raščistio ni s teškim detinjstvom i odrastanjem uz agresivnog oca alkoholičara. Na jednom izletu ubistvo najmlađe kćerke, petogodišnje Missy, menja mu život. Njegov bes prema Bogu koji ga, kako veruje, sistematski kažnjava od rođenja, pretvara se u Veliku tugu, koju prihvata kao nešto zadato. Sve do trenutka kad ga Stari, kako Mac počinje da zove Boga, ne pozove da se vrati u napuštenu kolibu u kojoj je ubijena njegova kćerka. Mac odlazi na put s namerom da konačno jednom zauvek svede račune s Bogom i kaže mu sve što zaista misli o njemu...

Biti zaljubljen

“Muškarac se zaljubi gledajući ženu, dok se žena zaljubi slušajući muškarca” – Ksenofont


zaljubljenostJeste li možda gledali film “Biti zaljubljen” s Robertom de Nirom i Meryl Streep?
Film vrlo lepo, zahvaljujući i izvrsnim glumcima, opisuje neočekivano zaljubljivanje dvoje oženjenih ljudi.

Sam proces zaljubljivanja prikazuje, nakon što su se zaljubili, njihovu preku potrebu i žudnju da budu što više zajedno. Ta čežnja protivi se svakom zdravorazumskom pokušaju da se saberu i odustanu od nečega što ionako izgleda da je već u početku osuđeno na propast.

Bolji svet

IvanTvrdim da ljudi ne znaju da mogu biti bolji nego što jesu i stvoriti okruženje bolje nego što ono sada jeste.

Ako podjem od suprotnog stanovišta, da znaju, ali ne žele da im bude bolje, onda je tu dosta mazohizma za koji ne želim da verujem da je bilo čiji izbor. A ako mazohizam, svesno ili nesvesno, jeste izbor, oni nemaju pravo da svojim izborom uništavaju i druge oko sebe. Primer u kojem su mazohizam i sadizam usko povezani jeste sistem u kojem zajednica bira da živi.

Tvojim izborom da živiš samo za svoje dobro, u izolaciji, lažima, prevarama, plagijatorstvu, mržnji prema svemu što je različito i nije deo većine, stvaraš svet u kojem bi ti želeo da živiš, ali ugrožavaš mene i pored toga ne mali broj ostalih koji nisu po tvom ukusu. Kao što je čoveku u jednoj vrsti nevolje potreban psihijatar, tako je i čoveku o kojem pričam potrebna podrška. Primećujete da sam naveo dve velike grupe ljudi, one koji su se učaurili i ne vide da bilo šta mogu da urade za sebe, i glasnu manjinu onih kojima svako smeta.

Svako ima odgovornost za sebe, ali je mnogo nas koji smatramo da smo odgovorni za čitavu zajednicu i želimo da svojim radom utičemo na promene koje bi stvorile bolji svet za sve nas.

Budi karakter

Bilja let

 

Kada su drevni Kinezi odlučili da žive u miru, napravili su Kineski zid. Mislili su da ga niko neće preći zbog njegove visine, dužine i čvrstine. Tokom prvih 100 godina postojanja zida, Kinezi su napadnuti tri puta. I svaki put neprijateljske snage su podmićivale čuvare zida i prešle zid bez ikakve muke. Greška je bila u tome što su izgradili zid, ali nisu izgradili karakter ljudi.

Nije snaga u zidinama!

“Volim ljude koji su podigli zidove oko sebe, pa imam po čemu da crtam”. ( Dražen Janković)

Tako i ja gledam na ograđene, a samim tim i ograničene ljude!

Četiri životne lekcije čoveka u potrazi sa smislom

Viktor FranklHiljade knjiga samopomoći se objavi svake godine, obećavajući ključ za sreću i otkrivanje smisla života, ali memoari Viktora Frankla iz 1946. baveći se surovom tragedijom drugog svetskog rata, nude jedinstven i jednostavan odgovor.

Frankl kaže da pronalaženje sreće počinje odustajanjem od potrage za srećom.

Austrijski psihijatar Viktor Frankl napisao je psihološke memoare pod nazivom "Zašto se niste ubili". Kroz lična i iskustva drugih logoraša Aušvica predstavio je svoju teoriju logoterapije po kojoj je smisao, a ne uspeh ili sreća, sila koja pokreće ljudski život. On piše:

"Život ne čine okolnosti nepodnošljivim, već nedostatak smisla i svrhe".

Frankl čvrsto veruje da se ljudski duh može podići iznad okolnosti koje je nemoguće i zamisliti.

"Kada više ne možemo da promenimo situaciju, izazvani smo da promenimo sebe".

Da li je zaista moguće da sa zadovoljstvom ideš na posao i s radošću se vraćaš kući

„Sreća je kad sa zadovoljstvom ideš na posao i s radošću se vraćaš kući“
Narodna mudrost tvrdi da je ovo moguće.
balans posao i licni zivotJa lično nisam tako mislila kada sam se posle porodiljskog vratila na posao jer su me za vreme odsustva „skinuli“ sa mesta šefa. Zašto – iznenadila sam i „izneverila“ tadašnju direktorku trudnoćom u 35. godini. Opravdanja za takav postupak Kompanije nisam ( nikada) našla jer realno – i ne postoji.

Uostalom, nije kriva Kompanija, nego pojedinci ( koji su je vodili ), a „ima nas raznih“ pa ti razni mogu biti prazni – mi tu ne možemo puno da učinimo.

Pokušala sam tada da se borim sa vetrenjačama, naravno bezuspešno i, iz ovog ugla posmatrano, potpuno nepotrebno sam trošila i svoje vreme i energiju.
Zašto. Zato što sam po drugi put bila blagoslovena da budem mama i nema tog posla koji to može da nadomesti. I to me je ispunjavalo, iako se Kalimero u meni i dalje bunio. „To je prava nepravda“, vikao je.
Nepravda ili ne, Kalimero sindrom nikome dobro nije doneo pa ni meni. Moralo se raditi na drugim frontovima. A najvažniji je bio u meni.


Trebalo mi je puno vremena i rada ( na sebi ) da shvatim da je najvažniji posao koji ću ikada imati MOJ LIČNI ŽIVOT i da prema njemu treba da se odnosim - kao prema ozbiljnom poslu, a da „pravi posao“ postavim na mesto koje mu zaista pripada.

Da li smo u stanju učiniti taj veliki korak prema pravoj ljubavi?

Horhe Bukaj dao je svoju verziju O. Henrijeve priče „Poslednji list“ kako bi dočarao šta je to ljubav. Da li smo u stanju učiniti taj veliki korak prema pravoj ljubavi?


philliphaumesserphotoOva se priča događa u Francuskoj 1900. na početku neumoljive, jake zime.

Marija je bila jedanaestogodišnjakinja koja je živela u staroj kući u Parizu. Otkad je stisnula hladnoća, počela se žaliti na snažne bolove u leđima koji su postajali nepodnošljivi dok bi kašljala. Pregledavši je, doktor je rekao njenoj majci dijagnozu koje se najviše bojala: tuberkuloza.

U to doba, još bez antibiotika, zaraza je značila sigurnu smrt. Doktori su jedino mogli prepisati nešto za ublažavanje bolova, opštu negu, odmor …i veru.

“Ti pacijenti, kao i svi”, rekao im je doktor, “imaju više šanse da ozdrave ako se bore protiv bolesti; ako se Marija prestane boriti za život, umreće za nekoliko nedelja.” Dodao je, znajući da je to više želja nego prognoza: “Siguran sam da će, ako bude na toplom, sita i bude li žarko želela živeti, kad zima prođe, biti izvan opasnosti i tuberkuloza će postati samo ružna uspomena.”

Kad je doktor otišao, devojčicina majka je pogledala u kalendar. Do proleća su ostala duga dva meseca...

Znajući da je nijedan prijatelj iz razreda neće doći u posetu, zbog sasvim razumljivog, iako neopravdanog straha od zaraze, Marijina majka je otišla do škole kako bi zamolila učiteljicu da dođe do njih i podučava Mariju, ne toliko da nešto nauči koliko da malo razbije zatočenost i dosadu. Učiteljica je rekla da ne može. Bilo joj je žao, ali četvoro dece iz razreda nalazilo se u istoj ili sličnoj situaciji, nije se mogla brinuti o njima, nego o deci koja su u školi.

Sutradan, dok je vešala rukom izrađene vence po kući pokušavajući preneti nešto Uskršnjeg veselja koje nije osećala, majka je ugledala bledo ćerkino lice i tugu kako se odražava na njemu. Tad joj je sinulo.

Dela, a ne reči!

Skoro sam na Internetu naletela na ovu priču...

briga o starijima"Bila jednom jedna slabašna starica koja je, kada je njen voljeni muž umro, otišla da živi sa sinom, snajom i unukom.
Svakog dana njen vid i sluh su se pogoršavali. Ponekad su se njene ruke toliko tresle da bi se grašak iz njenog tanjira otkotrljao na pod, a supa iscurila iz tanjira. Sin i snaja nisu mogli da joj pomognu, ali ih je nervirao nered koji je pravila.

I jednog dana su rekli – što je mnogo, mnogo je, pa su za nju postavili mali sto u ćošku pored ormara za metle i dali joj da tamo sama jede sve obroke.
Za vreme jela, ona bi ih gledala sa drugog kraja sobe, očiju punih suza, ali oni teško da su razgovarali sa njom, osim što bi je grdili kad bi joj ispala kašika ili viljuška.


Jedne večeri, upravo pre večere, mala djevojčica je sedela na podu igrajući se sa kockama.
"Šta to praviš? - upitao ju je otac ozbiljno.
"Pravim mali sto za tebe i mamu" - odgovorila je, "Tako da možete sami da jedete u ćošku kada ja budem velika."
Otac i majka su zanemeli i to je izgledalo kao da traje celu večnost. A onda su počeli da plaču.

Gospodin Pravi i Gospođica Prava - jednosmerna karta za "propast"

ljubav svetlost i tama

 

Baveći se temom "prava"/"pravi" sa klijentima, došla sam do par zaključaka:

~ ljudi najčešće smatraju da u životu za njih postoji samo jedna "prava" osoba
~ odnos sa "pravom" osobom mora biti dovoljno snažan da preživi sve
~ ako je osoba "prava" oni će kad tad biti zajedno
~ gubitak "prave" osobe znaći da osoba neće imati pravu ljubav i samim tim se mora zadovoljiti sa manje ili ostati sama
~ "prava" osoba će vam uvek život učiniti srećnijim, lakšim i podnošljivijim
~ "prava" osoba "čita" misli, sve razume i magično zna šta treba da uradi ("dovoljno je da se pogledamo")
~ sa "pravom" osobom sve je super: seks, komunikacija, izlasci, izgled, osobine
~ "prava" osoba je uvek tu za tebe i prihvata te takav kakav si
~ sa "pravom" osobom stalno osećaš leptiriće i strast
"prava" osoba te nikad neće ostaviti jer ste "srodne duše"


Istina je da uglavnom kada se zadje u analizu definicije "prave" osobe, najčešće vidimo da osoba ne voli osobu već voli svoju sliku o toj osobi ili ideju o odnosu sa tom osobom (zaljubljuje se u ljubav i potencijal veze jer to ispunjava druge želje poput sigurnosti, porodice, beg od samoće, i slicno). Negativne stvari se minimizuju a pozitivne preuveličavaju. Potrebno je razbiti sopstvene mitove o ljubavi.

I zato im sve od srca opraštam jer ih razumem

Toliko puta sam imao problem sa pojedinim, bliskim, ljudima. Sve dok nisam shvatio da oni nemaju problem sa mnom nego sa sobom.

Često slušamo ono što nam ljudi kažu, uvredimo se i distanciramo a ne čujemo plač njihovih unutrašnjih bića i bol koju osećaju.
oprastanje

Nesigurnost. Strahove. Nemire kojima su gonjeni.
To u njima stvara želju za osvetom.
A u dubini duše su krhki, ranjivi, nežni, dobri.
Nemoćni, to je prava reč.
Uplašeni pred sobom i životom...

Kad pesme iz srca iskoče i zaplove na Brodu Dobre namere

Jelica„Kada se na jednom mestu nađu iskustvo, bogata imaginacija i britak um, nastaje poezija poput praska lepih misli, ispisanih rukom Jelice Crnogorčević“ u recenziji Jelicine knjige „Između dva nesna“, navela je Verica Sekirarski, glavni kapetan lađe „Književna omladina Srbije“ sa kojim se „Brod Dobre namere“ uvek rado sretne u moru književnosti i lepote.

 

BJ: Kažu da je poezija nebeski med što teče iz nevidljivih saća što ih stvaraju duše. Šta je to što je tvojoj duši dalo pero u ruke?
JC: Mojoj duši pero u ruke dale su patnja, životno iskustvo, mudrost, znanje i pored svega, ono što je pokretač svega u mom životu, a to je ljubav. Od kad znam za sebe, znam za knjigu. Knjige su me opčinjavale od najranijeg detinjstva do danas. Trebalo je mnogo godina od bajki koje sam čitala kao dete, preko hiljada različitih knjiga koje sam upijala tokom života, da u meni sazri ideja da i sama nešto napišem. Možda se nisam usuđivala da ranije krenem, jer sam poznavajući svetsku književnost smatrala da su sve lepe pesme već napisane, međutim sada verujem da svaki čovek treba da kaže i iskaže šta misli i oseća, jer je svaki čovek poseban i jedinstven i ako želi da piše, treba da piše. Ako ima potrebu i nadahnuće biće mu sigurno lepše i lakše ako se izrazi kroz pesmu.

Kako da dobijete ono što hoćete od svog muškarca?

funny couple

“Ljubav počinje kad manipulacija prestane, kada mislite o drugoj osobi više nego o njegovim reakcijama na vas. Kada se usudite da se potpuno posvetite. Kada se usudite da budete ranjivi.” Dr. Joyce Brothers


„Čekala sam princa na belom konju, dobila sam konja, a sada sam pala sa konja na magarca, a htela sam bar boljeg konja...“

Koliko sam puta u raznim oblicima čuo u ordinaciji ovu rečenicu od žena koje su došle da zatraže pomoć jer više ne znaju šta će sa svojim partnerima koji su se promenili. „Bio je potpuno drugačiji na početku veze, sada je to drugi čovek, ne primećuje me, samo zuri u ekran, breca se na svaku sitnicu, sve mu smeta. Ja se jesam malo ugojila, tako da mi i nije prijatno da se skinem i verovatno je već našao neku mlađu. Počeo je i da pije i da mi nije dece odavno bih se razvela. Osim toga svi su muškarci isti, nisam ja ljuta, samo sam sada potpuno izgubila nadu da će se bilo šta promeniti.“

Na pitanje kakvog partnera je želela na početku veze sledi lista osobina: senzitivan, da mi pruži podršku, romantičan, odan, pun razumevanja, taktičan, saosećajan, iskren, odgovoran, zgodan. Uz to da vam pravi društvo u svemu što radite, voli vašu majku i celu vašu porodicu, seća se važnih datuma i obraduje vas nekom pažnjom. Lepo, složićete se da biste i vi voleli baš takvog, možda bi redosled osobina bio drugačiji, ali to je Gospodin Pravi.

Tu nastaje problem, neki muškarci imaju poneku od ovih osobina a većina ih nema. Sve su to, nekako više ženske osobine jer su fokusirane oko osećanja što predstavlja osnovnu karakteristiku žene. Budite realni, očekujete da budete u vezi sa ženom u telu muškarca, takvi muškarci verovatno već imaju dečka! Ove osobine će pre imati vaša drugarica.

Ljubav - svaki dan!

ljubav

 

 

♡ Danas se voli "po jusu", a svaki dan "po srcu" ♡

Ljubavne rime na Brodu Dobre namere

couple 915981 960 720Za Dan zaljubljenih i svaki dan pun ljubavi poklanjamo vam  ljubavne rime mladog i talentovanog pesnika  Saše Marinkovića. Iako se on uglavnom bavi angažovanom poezijom, njegov opus obiluje i pesama o posebnim damama koje su ga inspirisale u snu ili na javi.

Na Brodu Dobre namere, na svaku „zadatu temu“ iz riznice emocija koje ljubav budi, Saša je zatalasao stihovima o Dragani, Jovani, Emi…

Ja sam se, naravno, našla u pesmi „Biljana“ , pa iako je ona za drugu Biljanu pisana, od sada je baš moja.
Rečima iz duše se najlepše naglas ljubav neguje i onda se u njoj uživa dugo i nežno, nežno, nežnije…

Prepoznajte u ovim stihovima ili prepoznajte one koje volite i koje ćete voleti.

 

BJ: Kažu da za ljubav nikad nije kasno…
SM: iz pesme „Tamara“
Od pepela moje duše
Ti raspali što osta' žara,
Da se strasti ne uguše
Potrudi se ti, Tamara!
Čoveku što se razočara
I živeše k'o bez nade,
Da oseti malo čara
Ti nesebično šansu dade.

Ljudi su ipak nastali od bogova

pair 123Bila je to jedna od godina kada se sve u univerzumu menja, a te promene najavljivale su nešto spektakularnih razmera. Znala sam da se takve promene dešavaju onda kada se sudbina nekih od bogova i boginja univerzuma menja. Tada bi kosmička prašina iscrtala odgovarajući simbol koji su tumačili Mesec i Sunce i taj simbol bi postajao lični pečat predodređenog.

Sedela sam na zvezdi Alpha Kentauri u haljini od oblaka dok mi je kosa plutala. Na licu sam imala pege sazvežđa, a trepavice su mi bile zemaljske ptice.
Ova zvezda, Alpha Kentauri, najbliža je Zemlji i ova zvezda, Alpha Kentauri, je moja majka.


Moj otac je bio čovek sa planete Zemlje i u trenutku kada je umro – postao je kosmička prašina. Sada je uvek sa majkom, nataložen na njenom levom kraku dok joj grli središte. On ne može da govori jer je izgubio jezik smrtnika - majka kaže kako se u trenutku smrti njegov jezik rastopio onda kada je pokušala da ga poljubi po poslednji put.


Međutim, ono što nije ugasnulo jeste svest, misao. On u svakoj novoj božanskoj godini (koja je samo privid onih ljudskih) mišlju stvara nove nebule.Proroci kosmosa (jedna od jako retkih vrsta), sakupljaju te nebule u kristalne kugle i upravo im te kugle služe za svoja precizna proricanja. Ovde, u sjajnom i mračnom univerzumu, sve je označeno brojkama, a matematika je jezik kojim govore bogovi i proroci.

Majčin sine

Ficko i mama

Vidi, sine! Moram ovo da ti kažem. Em moram, em mislim da je sada pravi momenat, da ne kažem: „Krajnje vreme“. Moram da pišem, jer tebi često, na jedno uvo uđe, na drugo izađe. Moja večna dilema je: Koliko toga ostane u tvojoj glavi?! Nemoj da kolutaš očima, ako ti se ne čita sada – ne moraš! Ostavi negde, trebaće ti jednog dana, to je sigurno.
Znaš kakva su bila vremena kada si se rodio? A znaš i kakva ti je majka? Nije, da me nije bilo strah od budućnosti u situaciji kada sam bila mlada, sa diplomom, bez posla. Nisam imala dilemu da li da te rodim? Ma kakvi, dete. Ni jednog jedinog minuta. Žao mi je bilo samo, što nije bilo moguće da tebe pitam da li to želiš. To bi stvarno bilo pošteno, mada verovatno nije moguće zbog toga što bi mnogi odgovorili odrečno, a mora da se živi. Zbog toga, što je to bila moja želja i odluka, ne duguješ mi ništa. Tako su se tada promešale karte. Postao si moj sin, a ja tvoja mama.


Tebi je, verovatno, ponekad bilo žao što ja nisam bila mama, kao ostale mame. Znaš, ono, da sve dopuštam i sve povlađujem, jer si ti, kao mali?! Vidiš, nisam bila baš zbog toga da ti sada, a ni kasnije, ne bi bilo žao što si baš meni, pao u zagrljaj prvi put, pre 21. godinu. Zbog toga, u igri smo menjali uloge. Ja sam bila Nikola, ti si bio mama. Tako sam mogla da vidim kako ti mene vidiš, a i ti si nekad bio iznenađen kada ja tebe imitiram. Hahaha, bila je to jedna od naših omiljenih igara, dok smo imitirali jedno drugo.

Moram da ti kažem, da se uopšte ne kajem što ti nisam nacrtala ni jedan crtež, napisala sastav i rešila zadatak iz matematike. Samo sam ti pomagala da shvatiš, razmišljaš, i na kraju - rešiš sam.

Majk Rou, “Prljavi poslovi”, i kako da nađete pravi posao

Majk Rou iz „Prljavih poslova“ (Diskavery kanal) je sjajan lik. Može svašta da napravi i popravi, veoma je zabavan i ima sjajan smisao za humor. Majk je takođe bez dlake na jeziku i daje odlične savete. Obožavalac mu je pisao i pitao ga sa savet, u vezi sa karijerom.  

tip

 Hej Majk!

Proveo sam poslednjih godinu dana pokušavajući da se pronađem u nekom poslu, ali još uvek nisam uspeo. Uvek sam voleo da radim rukama i preduzimljiv sam. Nikada ne bih mogao da radim u kancelariji. Potrebna mi je promena, uzbuđenje, avantura u životu, ali da je plata stalna. Odrastao sam u građevinarstvu i moj prvi posao je bio restauracija. Volim da radim napolju. Sviram za dodatnu zaradu. Volim da isprobavam, ali mi vrlo brzo postane dosadno. Želim karijeru koja će me činiti srećnim, ali dozvoliti da imam porodicu i u isto vreme da putujem. Mislio sam, da ako neko zna poslove, to si onda ti i zanima me šta ti misliš. Hvala!

–          Parker Hol  

 

Zdravo Parker

Moja prva misao je da postaneš zavarivač i odseliš se u Severnu Dakotu. Mogućnosti su ogromne i pošto voliš da radiš rukama, kvalifikovan si za posao. Ali pošto sam pročitao drugi put tvoj post, shvatio sam da tvoje kvalifikacije nisu problem tvom nenalaženju posla koji želiš.

Izašao sam na piće sinoć sa ženom koju poznajem. Nazovimo je Kler. Kler je upravo napunila 42 godine. Slatka je, pametna, uspešna. Nervira se, jer ne može da nađe muškarca.

Milan Nikolić Izano na „Brodu Dobre namere“

Udruženje „Talasi“ pokrenulo je „Brod Dobre namere“ na okeanu života.

U toj plovidbi pridružuju nam se mornari sa čvrstom namerom da svoj svet vode u željenom smeru i ispune ga radošću! Na brod se upravo ukrcao pisac i poeta Milan Nikolić Izano. Autor je knjiga ’’Lanac ljubavi’’, ’’U dahu izdaha’’, ’’Vinčanska kabala u lancu ljubavi’’, ’’Dnevnik duše’’, kao i dvoazbučne knjige ’’Lanac ljubavi’’ sa muzikom grupe ’’Balkanika’’ u DVD formatu. On nam otkriva sopstveni lanac i talase emocija, sa nadom i verom u novo doba - doba ljubavi.

 

Milan Nikolić Izano

  UT: Da bi ostali na svom kursu, ponekad moramo praviti talase. Kako vi talasate?

MNI: Ako mislite na kurs, u smislu životnog puta, onda talase ne treba praviti povremeno, već svakodnevno. Talasi o kojima pričam su talasi ljubavi. Oni su vibracija božanske energije koja prožima sve i talasati na njima znači stvarati. Čovek je pojačivač te energije i ako nauči kako da je upija u sebe, onda mu je veoma lako da je kroz sebe propušta i nesebično deli drugima. A što je više deli, postaje bogatiji. To bogatstvo je nemerljivo u materijalnom svetu, ali se jasno vidi na čoveku. On svetli! Takvo talasanje sam i sam prihvatio. Pokušavam da kroz svoje knjige čitaocima prenesem poruku da za razumevanjem svog postojanja tragaju u sebi. Razumevajući suštinu svoga bića, shvatio sam da ovde nisam došao da uzimam, već da na svoj način delim ono što mi je dato, i ono što mi se svakoga dana daje, a to je svetlost od koje sam stvoren, kao i svi ostali ljudi. Zato sam odlučio da svoj put utabam sa toplim i nežnim rečima, rečima ljubavi, oplemenjenim nadom i verom.

ONA JE DOŠLA

sky 1084433 960 720 1Misli moje, napustite me!
Razlite se! Nestanite!
Ostavite me da osetim slobodu!
Ostavite me da osetim ljubav!
Ona je došla.
Dozvolite da u meni milost zavlada,
odanost procveta I da se suprotnosti ujedine.
Poklonite mi novi život.

  • 1
  • 2

Pokrenite talase, prijavite se za događaj


Pokrenite talase, prijavite se za događaj
E-mail:*
Telefon za kontakt:*
Odaberite događaj*
Vaša poruka:
Copyright © 2016. Udruženje "Talasi" - "Waves" Association