Create a Joomla website with Joomla Templates. These Joomla Themes are reviewed and tested for optimal performance. High Quality, Premium Joomla Templates for Your Site
         

Transurfing

Talasi

život

Bolji svet

IvanTvrdim da ljudi ne znaju da mogu biti bolji nego što jesu i stvoriti okruženje bolje nego što ono sada jeste.

Ako podjem od suprotnog stanovišta, da znaju, ali ne žele da im bude bolje, onda je tu dosta mazohizma za koji ne želim da verujem da je bilo čiji izbor. A ako mazohizam, svesno ili nesvesno, jeste izbor, oni nemaju pravo da svojim izborom uništavaju i druge oko sebe. Primer u kojem su mazohizam i sadizam usko povezani jeste sistem u kojem zajednica bira da živi.

Tvojim izborom da živiš samo za svoje dobro, u izolaciji, lažima, prevarama, plagijatorstvu, mržnji prema svemu što je različito i nije deo većine, stvaraš svet u kojem bi ti želeo da živiš, ali ugrožavaš mene i pored toga ne mali broj ostalih koji nisu po tvom ukusu. Kao što je čoveku u jednoj vrsti nevolje potreban psihijatar, tako je i čoveku o kojem pričam potrebna podrška. Primećujete da sam naveo dve velike grupe ljudi, one koji su se učaurili i ne vide da bilo šta mogu da urade za sebe, i glasnu manjinu onih kojima svako smeta.

Svako ima odgovornost za sebe, ali je mnogo nas koji smatramo da smo odgovorni za čitavu zajednicu i želimo da svojim radom utičemo na promene koje bi stvorile bolji svet za sve nas.

Četiri životne lekcije čoveka u potrazi sa smislom

Viktor FranklHiljade knjiga samopomoći se objavi svake godine, obećavajući ključ za sreću i otkrivanje smisla života, ali memoari Viktora Frankla iz 1946. baveći se surovom tragedijom drugog svetskog rata, nude jedinstven i jednostavan odgovor.

Frankl kaže da pronalaženje sreće počinje odustajanjem od potrage za srećom.

Austrijski psihijatar Viktor Frankl napisao je psihološke memoare pod nazivom "Zašto se niste ubili". Kroz lična i iskustva drugih logoraša Aušvica predstavio je svoju teoriju logoterapije po kojoj je smisao, a ne uspeh ili sreća, sila koja pokreće ljudski život. On piše:

"Život ne čine okolnosti nepodnošljivim, već nedostatak smisla i svrhe".

Frankl čvrsto veruje da se ljudski duh može podići iznad okolnosti koje je nemoguće i zamisliti.

"Kada više ne možemo da promenimo situaciju, izazvani smo da promenimo sebe".

Deca ne postavljaju pitanje sreće - a srećna su!

Ema i FilipNisu naši najveći problemi u znanju, nego u osećanjima.
Znanje je relativno, sve može da se tumači na bezbroj načina, kako ko shvati. Ali osećanja su jasna, i konkretna.
Čovek oseća ono što oseća. Međutim kada prestane da zna šta tačno oseća, tu nastaje pakao.
Sa druge strane, pogledajte decu.
Zašto su ona uravnoteženija i srećnija od odraslih?
Ona ne postavljaju pitanje sreće. A srećna su.
Nisu im potrebne knjige o sreći, ni pilule, a iz njih izbija životna energija.
I to zato što, još uvek, nisu upala u zamke rascepkanog i razjedinjenog sveta.
Osećanje deteta je celovitije, jasnije, u odnosu na osećanja neuravnoteženog čoveka.
Dete je tu učitelj samo što taj neko ko ga vaspitava to ne shvata.

Dobar život se gradi dobrim vezama

Šta nas održava srećnim i zdravim kako prolazimo kroz život?Ukoliko smatrate da su to novac i slava, niste usamljeni - međutim, prema mišljenju psihijatra Roberta Valdingera, u zabludi ste. Kao direktor 75-ogodišnjeg istraživanja razvoja odraslih, Valdinger ima jedinstven pristup podacima o istinskoj sreći i zadovoljstvu. U ovom TED govoru, deli sa nama tri važne lekcije koje je naučio iz ovog istraživanja, kao i neke praktične mudrosti, stare kao Grčka, o tome kako izgraditi ispunjen, dug život.

dobre veze 3

0:11 Šta nas održava zdravim i srećnim kako prolazimo kroz život? Ukoliko biste ulagali danas u najbolju verziju sebe u budućnosti, gde biste uložili svoje vreme i energiju? Nedavno je na milenijumskoj generaciji urađena anketa, pitali su ih koji su im najvažniji životni ciljevi i preko 80 procenata je reklo da im je najvažniji cilj da se obogate. A ostalih 50 procenata iz iste generacije mladih je reklo da im je drugi važan životni cilj da budu poznati.

0:49 (Smeh)

0:51 I stalno nam govore da moramo da zapnemo na poslu, da se više trudimo i da više postižemo. Stekli smo utisak da je to ono što bismo trebali da sledimo kako bismo imali dobar život. Slike celokupnih života, izbora koje ljudi prave i kako su im se ti izbori odvijali, te slike je gotovo nemoguće napraviti. Većina onoga što znamo o ljudskom životu znamo iz odgovora na pitanja o sećanjima iz prošlosti i, koliko nam je poznato, osvrtanje u prošlost uopšte nije pouzdano. Zaboravljamo ogromnu većinu onoga što nam se desilo u životu i ponekad je sećanje istinski kreativno.

1:35 Međutim, šta ako bismo mogli da posmatramo celokupne živote kako se vremenom razvijaju? Šta kad bismo mogli da izučavamo ljude od tinejdžerskog uzrasta sve do starosti, kako bismo otkrili šta ljude održava srećnim i zdravim?

1:54 Učinili smo to. Harvardovo istraživanje razvoja odraslih je možda najduže istraživanje života odraslih koje je ikad sprovedeno. Tokom 75 godina smo pratili živote 724 muškarca, godinu za godinom, pitali smo ih o poslu, njihovim porodičnim životima, zdravlju i, naravno, pitali smo sve vreme ne znajući kako će njihove životne priče ispasti.

Kako prihvatiti neprihvatljivo?

helpingTačno se sećam tog dana. Živeo sam u Beču i taman završio fakultet. Počeo sam da radim u jednoj firmi kao junior menadžer. Posle posla sam se umoran vozio kući. Ispred mene na semaforu je stajao transporter za ljude sa posebnim potrebama. Bio je skoro prazan. Nasuprot jedno drugom su sedela dva mladića i jedna devojka u kolicima. Ona dva mladića su udarali devojku po licu i smejali se. Devojka je pokušavala da se brani ali su njeni pokreti bili krajnje neartikulisani. Uglavnom je samo bespomoćno mahala rukama, što je onu dvojicu još više veselilo i motivisalo da je udaraju još jače.

Gledao sam zaprepašćeno celu scenu. Šta sam preduzeo? Ravno ništa. Bio sam kao oduzet. Trgao sam se tek kada je transporter ispred mene opet krenuo i ubrzo se izgubio iz vida.

Naravno da sam trebao da izađem iz kola i da obratim pažnju vozaču na stvari koje se dešavaju iza njegovih leđa. Trebao sam, a nisam. Zato što nisam bio u stanju da prihvatim celu scenu. Hendikepiranu devojku udaraju u glavu takođe hendikepirani momci, kojima je to strašno zabavno. U to vreme nisam bio u stanju tu scenu da uklopim u moje shvatanje sveta i života.

Kako prihvatiti neprihvatljivo?

Misao koja pokreće

drvo

 

Verujem jako, da su ljudi nastali od drveća.

Stajali su tako vekovima, životno vezani za zemlju, i samo odjednom prohodali. Krenuli u svet.

Zapravo, i nije to bilo baš tako, odjednom. Isprva su se mirili sa svojim korenjem. Zatim je, slušajući pesmu ptica, koje su stalno cvrkutale o zelenim prostranstvima i plavim neslućenim dubinama, nastala misao o slobodi.

Ta malena misao, nastala kao posledica osećaja zavidnosti prema pticama, rasla je svakoga dana ispod debelih drvenih kora.

Misao je narasla vremenom u želju, želja rodila ideju, a delo stvorilo evoluciju. Drveće je prohodalo i nastali su ljudi.
Otud naša konstantna potreba da se vezujemo, i da vezujemo za sebe.

Neću da im dajem na značaju.

stefan simic

 

Neću da im dajem na značaju. 

Da li ima mudrije rečenice od ove?

To je ona sposobnost ličnosti da se provuče što manje oštećena i da ne padne tamo gde svi padaju.
Pošto će depresija biti bolest broj jedan budućnosti, čovek, u samom startu, treba da priprema svoj identitet za odbranu.
Kako?
Tako što će biti celina, i što ništa neće prihvatati zdravo za gotovo.
Bolje imati malo, a biti mnogo, nego želeti sve, i izgubiti se u svemu tome.
Svi zavode, svi vuku na svoju stranu. Političari, popovi, umetnici, mediji – svako nameće neku svoju mantru navodne sreće. Pod uslovom da se uradi ovo, ili ono...
Sve mi to deluje kao laž.
Čovek mora duboko u sebi, sa sobom, da raščisti svoje postojanje, i da oslobodi svoje duhovne oči, kao i da se oslobodi iz emotivnog kaveza u kome je zaključan.

Pismo profesorke - Kada volimo sebe, ne možemo da ne volimo i druge

Danas se opravdanja mere na kilogram, a odgovornost preuzima na grame. Mnogo je načina, a često premalo volje. U svom tom merenju današnjice, pronađe se vaga koja balansira između onoga što jeste i što može biti, ona koja jednim tasom odmerava ljubav, a drugim poštovanje. I oseća da je stvaranje harmonije ono što nas čini večnima u propadljivom zemaljskom okruženju.

profesorka i ucenici o zivotuOna je profesor, duša koja svojim praktičnim delovanjem utiče na našu mladost, izdanke koji svoje grane i listove tek pružaju pred svetom. Uočila je koliko su te nežne biljke osetljive, pod uticajem svega što dopire do njih i pojmila je svoj blagoslov, jer nosi vodu znanja, poverenja i ljubavi kojom će zalivati njihove pupoljke. Kakva li će radost biti kad procvetaju punim sjajem jednog dana, kad dosegnu svoju zrelost. Poželela je da im pomogne u sopstvenom traganju i ukaže na lepotu sopstvene bašte koju odgajaju u duši i srcu. Nama se otvorila, a mi smo poželili da je podelimo sa svetom. Njena priča sledi…

“Dragi moji,
pokušaću da objasnim šta znači voleti sebe. Dobar deo ovoga sam uvidela proučavajući Vede tj. vedsku psihologiju i duhovnost.
Ja sam nastavnik u školi. U razgovoru sa mladima primetila sam da moj rezultat rada zavisi ne samo od njihovog znanja. Pre praktičnog iskazivanja znanja potrebno je da imaju volju, da istinski žele i imaju potrebu da nešto čuju, nauče, a za sve to je potrebna ljubav. Ona podržavajuća ljubav iskazana kroz razumevanje, prihvatanje, bez uslova.

Sve mi reci, mila moja, samo nemoj da se tako mora

girlZašto koračaš tako sporo, tajno moja?

Nekada su golubovi leteli na sve strane od tvog takta tela, prozori se uz tresak otvarali, da udahnu miris tvoga vrata, a klinci pred parkom trčali niz reku, da te što duže gledaju. Nekada si kilometre prelazila samo jednim pogledom na more i bivala daleko, i vraćala se nazad, za tren.

Zašto se smeješ tako tiho, jabuko moja?

Nekada je kikot tvoj budio usnule vulkane, razbijao najtvrđi led sa Antarktika, rušio zidove oko srca, decenijama građene. Ne postoji buba u letu, koja se zanela nije od grohota i sreće, što su ti kroz glas dolazili.

Sve mi reci, tugo moja.

Sve mi reci, samo nemoj da se tako mora.

Tako, dunjo moja!

Jovanine dunjeZašto se bojiš visine, tamo se lepše diše, tamo se dodiruje oblak, tamo se sa pticama kikoće.

Zašto te plaši pad, tako se jedino ustaje, tako se jedino ponosi, tako se poštuje nebo.

Zašto se bojiš nepoznatog, tako se više upozna, tako se lakše uporedi, tamo se ubija apatija.

Zašto te plaši drugačije, tako se jedino bira bolje, tako se jedino razume drug, tako se najjače čuva ono što je isto.

Zašto se bojiš mraka, zar ne znaš, i on se boji tebe, ne poznaje te, možeš ga probuditi vriskom, poljuljati tišinu tabanima ili otkinuti deo njega svetlom koje seče.

Plaše se oni koji ne poznaju. A da bi upoznali, moraju zakoračiti.

Sve čemu ikada budeš razumeo suštinu, više neće imati niti jedno oružje protiv tebe.

To što ih boli na vama, zapravo ih boli na njima samima.

brankica 11

 


Klonim se onih koji mi daju netražene savete, onih koji me procenjuju, potcenjuju ili precenjuju, ljudi koji sebe nadmeno izuzimaju kad se govori o bilo čemu, onih koji o svemu i svima znaju sve, a o sebi ponajmanje.

Ako ne mogu da ih se klonim, onda nastojim da ih bar razumem.

U tome mi, naravno, pomaže životno iskustvo.

Vreme je!

ptice

I ovaj dan se budim…
Snena, zadubljena u sanjano, umrežena u buduće…
Dok sadašnje gazim svakom mišlju o jednom ili drugom. Pitam se gde je rešenje, gde se lavirint završava i zašto se po ko zna koji put vrtim među tim zidinama.

Zovem se crveno ~ Boja kojom te volim

Biljana transurfer

U Kineskoj kulturi, bojama se određuje pet primarnih elemenata drvo, vatra, zemlja, metal i voda. Četiri strane svijeta i godišnja doba. Crvena boja se veže sa vatrom, južnom stranom svijeta i ljetom.
Mnoge svjetske kulture propagiraju nošenje amajlija crvene boje radi produžetka životnog vijeka. Islamske, Hindu i Kineske nevjeste tradicionalno nose vjenčanice te boje.

Pčele ne mogu raspoznati crvenu boju ali mogu vidjeti sve ostale žarke boje. Crvene cvjetove umjesto pčela oprašuju ptice, leptiri i vjetar. Opšte vjerovanje je da matador maše crvenim plaštom da bi razjario bika, zato što ga ljuti baš ta krvava boja. U stvarnosti, bik ne razaznaje nijanse crvene - on samo vidi pokret pred očima.

Crveno se nalazi i na samom vrhu luka na dugama. Prva je boja koja u sumrak nestaje. Asocira na radost i zdravlje. Boja je slavlja i ceremonija. Crveni tepih se obično koristi za dobrodošlicu uglednih gostiju.
Tradicionalno, crvena boja je boja sjedišta u operama i teatrima.

Ruža crvene boje je simbol ljubavi i odanosti. Po Grčkoj legendi crvene ruže nastale su od krvi polubožanstva Adonisa kojeg je ubio vepar. Crvena ruža je posvećena Afroditi, boginji ljubavi, Zeusovoj kćeri i rimskoj boginji Veneri. U Kršćanstvu ona predstavlja križ i krvoproliće. Izraelci su u biblijska vremena bojali dovratke u crveno vjerujući da će boja odbiti đavola. Crveno u prastarom Egiptu predstavljalo je boju pustinje i boga Setha, božanstvo razaranja i zla.

Na znakovima, crveno predstavlja visoki napon, smrtnu opasnost, otrov. Dinamična i strastvena boja, ostavlja dubok utisak na svakog čovjeka jer razdražuje, pobuđuje i razbuđuje. Naučnici tvrde da su, oni koji izaberu crvenu boju, nasrtljivi, impulsivni i teže ka uspjehu. Da su jako aktivni i imaju neopisivu čežnju da osjete punoću života. Čovjeku je crvena najizražajnija ekstrovertirana boja koja povezuje punoću života sa hrabrošću, žrtvovanjem, ljubavlju, jakim osjećajima i postupcima strasti.

Pokrenite talase, prijavite se za događaj


Pokrenite talase, prijavite se za događaj
E-mail:*
Telefon za kontakt:*
Odaberite događaj*
Vaša poruka:
Copyright © 2016. Udruženje "Talasi" - "Waves" Association