Create a Joomla website with Joomla Templates. These Joomla Themes are reviewed and tested for optimal performance. High Quality, Premium Joomla Templates for Your Site
     

Transurfing

Talasi

Duško Blagojević, Književna omladina Srbije, Dobro i zlo, Duhovi rata, Epska fantastika

Seme dobra i seme zla

locomotive

Odlomak iz romana: 

Dragojl ratnici "Duhovi rata" - knjiga prva 
Druga nagrada Pegaz 2016

 

Kralj Aheron je bio utučen, ne toliko iznenađen, baš kao i njegov sin. Obojica su slutili ko je vođa Dadah kulta. Bol, bes i osećaj krivice izmešaše se u srcu kralja Aherona. Kralj Velzar mu stavi ruku na rame kao znak iskrenog saučešća.

Kralj Aheron skupi snagu i progovori: "Od kako se čovek rodi u njemu klijaju seme dobra i seme zla. Dobrota, čestitost, poštenje, plemenitost, ljubav, kao i ostale vrline hrane seme dobra i ljudsku dušu dok rastemo i razvijamo se. Mršnja, bes, ljubomora, strah, sebičnost ishranjuju seme zla.Ono je u stanju da čoveka pretvori u demona, pa i u nešto još gore od toga.

 

Ukoliko se čovek ne preispituje nad svojim delima, ako ne razvije samokritičnost, ako ne smogne snage da prepozna i odbaci ono loše u njemu što mu truje dušu i ne dozvoljava da oseti istinsku sreću i mir, onda zlo u njemu postaje sve veće i nagriza mu dušu sve više i više. On tada želi da vlada, da kontroliše, da nameće bez pogovora svoju volju drugima, obračunava se žestoko sa onima koji se usude da mu prkose, on tada u svima vide neprijatelja koji ga sprečava da vlada svetom i da se domogne apsolutne moći i dominacije.

Nastavi sa čitanjem

Štampa

Brod Dobre Namere, Intervju, Danijela Nenadić, Lubenica bez snova

"Lubenica bez snova" i Danijela Nenadić na "Brodu Dobre namere"

„Lubenica bez snova“ doletela je na Brod  Dobre namere. Spustila  se lagano, tako neobična, šarena i sasvim zrela,  Lubenica sa puno nijansi. U pitanju je knjiga kratkih priča Danijele Nenadić među kojima je i napred „prozvana“  - Lubenica bez snova.

 Danijela Lubenica1

Danijeline priče su, odgovorno tvrdim, posebne i drugačije. U njima se sve prepliće, plete i raspetljava, meša se sadašnjost i prošlost, prvo, drugo i peto lice :), smeh i suze, žal i čista radost, ljubav i iluzije. One u čitaocu pokreću talase za koje nisu znali da postoje jer iz ptičje ( nama potpuno nesvojstvene) perspektive prikazuju sveT. Neobične priče proizvode ista takva pitanja, ali ćemo ovu plovidbu početi Danijelinim omiljenim citatom:

DN: „Roman pobeđuje na bodove, a kratka priča nokautom.“ /argentinski književnik Julio Cortazar/

 

BJ: Da li nas samo nevolja može navesti na to da potisnemo pogrešna očekivanja i prihvatimo ruku sa divnim pristima „ one koji se ne odbijaju?  Pitanje motivisano pričom „Đumbir devojka“

DN: Đumbirka / tako je ja zovem od milja/ je priča o otuđenju i priča o nadi . Današnjem otuđenju. Priča o ljudima koji  brzo žive,  ne gledaju, ne mirišu, ne osećaju. Beže pod nastrešnicu kada pada kiša, klone se ljudi, dodira. Ne žele da daju deo sebe, svog vremena, prostora. Ovo je priča u kojoj svako od nas može da nađe nadu i da nađe te ruke, samo ako se pusti i prepusti. Zato se mnoge žene nekako sažive sa Verom  u ovoj priči i ona im bude „TOP1“ ovih mojih pričanija.

A nevolja ko nevolja u životu ona je dobra, čak  i poželjna. Ona te šutne u dupe tako jako da se ti rastaviš kao kugle po bilijarskom stolu, ali ti uvek donese i neko osvešćenje. Razbistri ti se u glavi kao sunčani dan posle letnje kiše i čovek tada progleda. I vidi odgovor.

 

BJ: Da li i zašto vanvremenska ljubav može da ubije?  „I ptice ubijaju, zar ne?“

DN: hahhah..ljubav ubija, ali ljubav i rađa i donosi te duboke emocije od kojih se ježiš i od kojih treperiš. Sada će neko da mi kaže da pričam o zaljubljenosti. Ma jok, ja mislim da od ljubavi stalno možeš da budeš naježen i da vidiš boje sve u nijansama. Ljubav te akumulira kao kakvo jezero ili ako imaš sreće pa se rodiš sa dobrim kapacitetom  za ljubav, postaneš kao kakav okean. Ova priča nije dovršena i često su mi ljudi baš za nju rekli da bi mogla da bude neki dobar scenario za film. Volim da ostavim  čitaocu prostor. I zato ga pustim da on zamisli kraj priče, njegove priče. Zato stavim tri tačke na kraju i pustim priču da plovi. Svaka priča i mora da ima svog ličnog pripovedača...

Nastavi sa čitanjem

Štampa

transurfing, upravljanje sudbinom, Upravljanje sopstvenim životom, Horhe Bukaj, Slučajnosti

Pomozi sudbini - Promeni džokeja

girl busKaže tako urbana legenda da se u lokalni autobus malenog mesta jednoga dana popela devojka. Platila je kartu i sela na jedino preostalo slobodno mesto, kraj nekog otmeno odevenog gospodina, koji se nasmešio pomičući se kako bi joj napravio još mesta.

Čim je vozilo krenulo, devojka je iz torbe izvukla omotnicu i ponovno pogledala njen sadržaj, papir za pismo s plavim logotipom u jednom uglu i nekoliko odštampanih reči.

Onda je glasno uzdahnula i široki se osmeh ocrtao na njenom lepom licu.

“Dobre vesti...” rekao je gospodin osećajući se nehotičnim učesnikom.
“Oh... oprostite”, rekla je devojka shvatajući što je učinila.
“Nema problema, naprotiv... Dobre vesti?”
“Odlične... Trudna sam!”
“Baš mi je drago... Čestitam”, rekao je čovek očinski joj dodirnuvši ruku.
“Da, i ja sam se baš razveselila... Već dugo želim zatrudneti. Četiri sam godine u braku... i uvek nekakav razlog, nikako da test bude pozitivan.”

Nastavi sa čitanjem

Štampa

izbor, Ljubav, mudre priče, Horhe Bukaj, O. Henry

Da li smo u stanju učiniti taj veliki korak prema pravoj ljubavi?

Horhe Bukaj dao je svoju verziju O. Henrijeve priče „Poslednji list“ kako bi dočarao šta je to ljubav. Da li smo u stanju učiniti taj veliki korak prema pravoj ljubavi?


philliphaumesserphotoOva se priča događa u Francuskoj 1900. na početku neumoljive, jake zime.

Marija je bila jedanaestogodišnjakinja koja je živela u staroj kući u Parizu. Otkad je stisnula hladnoća, počela se žaliti na snažne bolove u leđima koji su postajali nepodnošljivi dok bi kašljala. Pregledavši je, doktor je rekao njenoj majci dijagnozu koje se najviše bojala: tuberkuloza.

U to doba, još bez antibiotika, zaraza je značila sigurnu smrt. Doktori su jedino mogli prepisati nešto za ublažavanje bolova, opštu negu, odmor …i veru.

“Ti pacijenti, kao i svi”, rekao im je doktor, “imaju više šanse da ozdrave ako se bore protiv bolesti; ako se Marija prestane boriti za život, umreće za nekoliko nedelja.” Dodao je, znajući da je to više želja nego prognoza: “Siguran sam da će, ako bude na toplom, sita i bude li žarko želela živeti, kad zima prođe, biti izvan opasnosti i tuberkuloza će postati samo ružna uspomena.”

Kad je doktor otišao, devojčicina majka je pogledala u kalendar. Do proleća su ostala duga dva meseca...

Znajući da je nijedan prijatelj iz razreda neće doći u posetu, zbog sasvim razumljivog, iako neopravdanog straha od zaraze, Marijina majka je otišla do škole kako bi zamolila učiteljicu da dođe do njih i podučava Mariju, ne toliko da nešto nauči koliko da malo razbije zatočenost i dosadu. Učiteljica je rekla da ne može. Bilo joj je žao, ali četvoro dece iz razreda nalazilo se u istoj ili sličnoj situaciji, nije se mogla brinuti o njima, nego o deci koja su u školi.

Sutradan, dok je vešala rukom izrađene vence po kući pokušavajući preneti nešto Uskršnjeg veselja koje nije osećala, majka je ugledala bledo ćerkino lice i tugu kako se odražava na njemu. Tad joj je sinulo.

Nastavi sa čitanjem

Štampa

izbor, Intervju, Ured života, Lidija Gradinšćak, razvod, humor

Ima li života posle razvoda? "Ured života" i Lidija imaju odgovor!

„Život piše romane“ izreka je koju često čujemo i koristimo u svakodnevnom životu kada opisujemo neke neobično lepe ili tužne životne priče. Priče u kojima su „slučajnost“ i „čudo“ odigrali presudne uloge. Da li je to sudbina ili mi možemo da joj pomognemo sređujući tako „Ured života“ jedno je od pitanja istoimenog romana autorke i moje drage prijateljice, Lidije Gradinšćak, sa kojom plovimo na Brodu Dobre namere!

Lidija2

BJ: Na samom početku romana upoznajemo Stelu, mladu razvedenu ženu u ranim tridesetim koja pokušava na svoj način da se snađe nakon izlaska iz desetogodišnjeg monotonog i problematičnog braka. Jednostavno, lako, u prvom licu jednine, Stela ( tj ti kao autorka) nam potpuno realno opisuje životne situacije u kojima se nalaze mnoge žene koje su rešile da se razvedu, uzmu svoj život u svoje ruke, a onda – ne znaju šta će s njim.


LG: Da, upravo nam svima životne situacije trasiraju „kolosijek“ kojim se krećemo i tražimo način da svojeručno pokupimo najviše dobro iz vlastite slobode. Pokazuje nam Stela svoj put, ali ostavlja zanimljive poveznice sa svim nedorečenostima u vlastitoj vječitoj potrazi za slobodom. Konkretno poslije razvoda kao početne točke.

 

BJ: Znači, ima li života posle razvoda?


LG: Sve je život tako i nastavak trajanja i težnja ka sreći novooblikovanoj poslije razvoda koji je samo jedno životno iskustvo pojedinca. O poimanju života i spremnosti tog pojedinca na životne nedaće ovisi kako će taj razvod doživjeti i proživjeti. Kao i svaki drugi stresni izazov poput otkaza, teške bolesti i slično.

 

BJ: Radeći ne osobito zanimljiv činovnički posao, Stela gotovo svakodnevno vreme provodi iščekujući s nestrpljenjem kraj radnog vremena razmišljajući o paleti muškaraca slojevitih karaktera upoznatih preko društvenih mreža nakon oporavka od bračnog brodoloma. Međutim, nema mnogo sreće sa tim poznanstvima. Da li smatraš da je pravilo da se ljudi na društvenim mrežama lažno predstavljaju?


LG: Većina glumi, kako na društvenim mrežama tako i u paleti životnih svakodnevnih dešavanja. To predstavljanje samo treba profiltrirati vlastitim pristupom, unutrašnjim načinom samoodbrane ali i vedrim stavom prema stvarnosti. Tako i laž gubi na značaju.

Nastavi sa čitanjem

Štampa

samorazvoj, Don Miguel Ruiz, samospoznaja, Duhovnost, 4 sporazuma, Knjiga mudrosti starih Tolteka

Knjiga mudrosti starih Tolteka - 4 sporazuma

4 sporazumaAko budete činili sve što možete u potrazi za ličnom slobodom, u potrazi za ljubavlju prema sebi, otkrićete da je samo pitanje vremena kada ćete pronaći ono za čime tragate.

Četiri sporazuma iz Knjige mudrosti starih Tolteka, Don Migurel Ruiza ,vam pružaju platformu za život sa osmehom! Potrebno je da besprekorno koristite svoje reči, ne shvatate ništa lično, ne stvarate pretpostavke i uvek učinite sve što možete!

Zvuči lako? E, pa nije. Treba usvojiti i primeniti ova znanja, delovati, vežbati, padati i ustajati opet i opet i opet..Za sve vas na Talasima su izdvojeni najvažniji koraci iz knjige koja vam može promeniti život!

 

Naše urođene sposobnosti omogućavaju nam da naučimo da sanjamo, a oni koji su počeli da žive pre nas uče nas kako da sanjamo  - društveni san. Da, vi sanjate upravo sada, ovog trenutka. Sanjate iako je vaš mozak u budnom stanju. Pravila spoljašnjeg sna su tako brojna da, čim se jedno novo ljudsko biće rodi, mi skrećemo pažnju tog deteta i uvodimo ta pravila u njegov ili njen um. Spoljašnji san koristi roditelje, školu i religiju da nas nauči kako da sanjamo.

Pažnja je naša sposobnost da razlikujemo stvari i usredsredimo se samo na one koje želimo da opažamo. Možemo da opažamo milione stvari istovremeno, ali uz pomoć pažnje, možemo da održimo ono što želimo da opažamo, šta god to bilo, u prvom planu svojih misli.

Odrasli su privukli našu pažnju i neprestanim ponavljanjem ubacili informacije u naš um. Sve što znamo naučili smo na taj način. Koristeći svoju pažnju naučili smo čitavu stvarnost, čitav san. Naučili smo kako da se ponašamo u društvu; u šta treba da verujemo i u šta ne treba da verujemo; šta je prihvatljivo a šta nije; šta je dobro a šta loše; šta je lepo a šta ružno; šta je ispravno i šta je pogrešno. Sve je to bilo unapred pripremljeno – sva ta znanja, sva pravila i koncepti o tome kako treba da se ponašamo u svetu. Dok ste išli u školu, sedeli ste u klupi usmeravajući svoju pažnju na ono što učitelj govori. Kada ste išli u crkvu, usmeravali ste pažnju na ono što je govorio sveštenik ili pop. Isti sistem postoji sa majkom i ocem, braćom i sestrama; svi su oni pokušavali da privuku vašu pažnju. Takođe smo naučili i to kako da mi privučemo pažnju drugih ljudi, pa smo tako razvili potrebu za pažnjom koja može da dovede do velikog rivalstva. Deca se takmiče u tome da privuku pažnju svojih roditelja, svojih nastavnika, svojih prijatelja. "Pogledaj me! Pogledaj šta radim! Hej, ovde sam!" Potreba za pažnjom postaje veoma izražena i nastavlja se i kada odrastemo.

Nastavi sa čitanjem

Štampa

Još članaka...

Copyright © 2016. Udruženje "Talasi" - "Waves" Association