Prijavite se i učestvujte!

Svi želimo svoje parče sreće, ali kako ga pronaći? Pokrenite talase i saznajte!

Nebeski bedemi

Brod Dobre Namere doplovio je do „Nebeskih bedema“ Smederevske tvrđave, autora Saše Kuzmanovića Belova. Prvi put su nas talasi pisanih reči vodili kroz vreme, počev od davne 1428. godine, kada su se postavljali temelji čuvene Tvrđave, do daleke budućnosti godine u kojoj se u Tvrđavi vodi veliku bitka svetlosti protiv sila mraka, na čijem čelu je Čovek sa snagom petorice i mačem Boga Peruna u rukama.

Narodni običaji, stara srpska mitologija i ljubav prepliću se i osnova su ovog dela.

BJ: Prvo pitanje, koje sam još pred čitanja romana postavila autoru, ponoviću i sada: Zašto su sve ljubavi o kojima ste pisali velike, duboke, iskrene, negde sudbinske i … tragične?
SKB: Kao što je poznato, ne postoji veća energija od energije ljubavi. Bez obzira koliko bila velika i snažna na samom početku, ljubav vremenom može da izgubi deo svoje energije, koju će da razliva, sve dok na kraju u velikoj meri energija ljubavi ne okopni i ne nestane. Ljubavi se mnogo češće mogu prekinuti onda kada su na najvećem vrhuncu i da se upiju u zemlju čineći na taj način sudbinu te zemlje. Upravo su to učinile ljubavi u romanu Nebeski bedemi. Pošto su ljubavi velike, vanvremenske i nesvakidašnje, zato se i završavaju smrću, jer u suprotnom ne bi zavredile pažnju da budu ispričane i opisane.

BJ: „Nebeski bedemi“ prava su riznica informacija o srpskoj mitologiji i veoma starim narodnim običajima. Šta Vas je motivisalo da u svoj roman uvrstite detaljna objašnjenja o svemu tome kroz fusnote?
SKB: Smatrao sam da je pisanje, samo kao puko pisanje, bez objašnjenja, jalov posao, posebno ako uzmemo u obzir koliko smo kao narod sposobni da zaboravljamo.

Kako je svojevremeno govorio naš veliki vladika Nikolaj Velimirović: ,,Najveći srpski greh iz koga se kasnije šire i umnožavaju svi ostali naši grehovi, mane i nedostaci, a koji prethodi svakom srpskom stradanju, svakom našem padu i svakoj našoj propasti, jeste zaborav.’’

Samo pisanje romana zahtevalo je mnogo istraživačkog rada nakon koga sam izašao obogaćen čitavom riznicom novih saznanja. Kako jednog dana tu riznicu ne bih prepustio zaboravu i izložio nas najvećem grehu u Srba, fusnote predstavljaju čuvare zapisanog, podsetnik onima koji su ili će zaboraviti i svetionik znanja budućim generacijama.

BJ: Verujete li u predskazanja? Veliki beli vuk u romanu nepogrešivo se svim junacima prikazivao pre nego će napustiti ovaj svet.
SKB: Vreme čarobnjaka je odavno prošlo te su i predskazanja netragom nestala sa usana onih koji su ih izgovorili. Ako bih verovao u predskazanja, onda bih još uvek morao da verujem u postojanje onih kojih odavno nema. Međutim,

verujem da svako od nas treba da se zagleda duboko u sebe, jer je obično većina odgovora smeštena duboko u našoj podsvesti. Možda nam se odgovori ne prikazuju uvek javno i jasno, ali praćenjem znakova pored puta možemo sagledati neku novu istinu iz koje će se prikazati putokaz svakom od nas.

Veliki beli vuk u romanu predstavlja zaboravljeno srpsko božanstvo Dajboga, koji je bio dualno božanstvo, svetlo i tama. Ponekad je u verovanju Srba predstavljao i pretka koji prevodi svoje potomke u času smrti iz sveta Java(svet jave, naš svet) u svet Nava(svet mrtvih). Dajbog je po predanju zaštitnik Srba i pastir vukova. Kasnije sa primanjem pravoslavnog hrišćanstva, njegov kult preuzima Rastislav Nemanjić, Sveti Sava.

BJ: “Polje iščezlih snova“ priča je o ljubavi Ahmeda i Ognjenke, u kojima se romantični čitalac „stavlja na stranu neprijatelja“, Turčina, glasajući za ljubav bez obzira na sve. Da li je to bila Vaša namera dok ste ispisivali tu ljubavnu priču, da prikažete i drugu stranu medalje?
SKB: Bez obzira što mnogi veruju, tj., ubeđeni su, da medalja ima dve strane, prednju i zadnju, medalja ipak ima i deo koji se nalazi sa strane i koji ih obe povezuje.
Čitajući ovo naizgled jednostavno pitanje, shvatio sam težinu podela i nerazumevanja koje ono nosi u sebi, te da bi odgovor na njega zahtevao opširniju opservaciju, jer je ono stav nas kao naroda, dobri Srbi i ogavni Turci. Ono o čemu nikada ne razmišljamo jeste i to da su ti isti Turci bili niko drugi do Srbi koji su zarad benefita promenili veru.

Ideja Polja iščezlih snova bila je da čitaoci shvate da nikada nešto nije belo ili crno, već sivo i da ljude ne treba doživljavati prema religiji već po tome kakav je ko kao čovek, jer na žalost, nas različitosti kroz istoriju nikada nisu spajale, već razdvajale, vodeći nas iz nesreće u propast.

Biću slobodan da odgovor na ovo pitanje završim citatom iz romana: ,,Srbima je kao narodu oduvek za sve neko drugi bio kriv, svako osim njega samog. Veća pošast od srpske Srbima nikada nije ni trebala. Uvek su bili dovoljni sami sebi za sve što je pogano i loše.’’

BJ: Smatram da smo se onda ipak složili da je „glasanje za ljubav bez obzira na sve“ baš taj deo sa strane koje ih povezuje medalju. U samom finišu romana „flertujete“ sa kvantnom fizikom, energijom, informacionim poljem univerzuma.
„Vidite, u svemiru postoji globalna banka podataka, znana kao energija informacionog polja univerzuma. Verujem da sam naučio da se povežem sa ovim izvorom, crpeći neophodne informacije. U bilo kom trenutku mogu u potpunosti da isključim mozak od sponjog sveta. Naučio sam da uđem u takvo stanje kad god poželim. U tom stanju mi dolazi unutrašnje viđenje.“
SKB: U stvari, taj deo romana predstavlja samo blagi flert sa čitaocima i najavu kapitalnijeg dela koje je još uvek u povoju i nosi radni naziv ,,Iza horizonta’’. O tome nekom drugom prilikom jer se bojim da bi razgovor o teoriji kvantne fizike kao i o višestrukim teorijama zavere predugo trajao i odvukao nas od teme romana Nebeski bedemi.

BJ: „Snagom volje, počeo sam da zamenjujem strašne slike lepšim.“ Možemo li za kraj priče o ovom uzbudljivom romanu da zaključimo da čovek može snagom svolje volje pokrenuti talase života u željenom smeru, baš kao junak vašeg romana?
SKB: Čovek može sve samo ukoliko ima dovoljno vere u sebe i u svoje snove. Kako reče veliki duhovnik otac Tadej: ,,Kakve su ti misli, takav ti je život.’’ Čovek je jedino biće kome je dat izbor slobodne volje. Mnogi prožive čitav svoj život ne shvatajući da nam je taj dar dat sa razlogom, da bismo ga upotrebili, jer je u nama samima božanska sila. Naši preci, staroverci verovali su da se u svakom od nas nalazi sam Bog, koji je pokretač svega i sveta i da je na nama kako ćemo proživeti ovozemaljske dane, slobodni i poškropljeni božanskom iskrom ili uplašeni i zarobljeni sopstvenim strahovima.

 

intervjuisala: Biljana Janković, Predsednik Udruženja Talasi, www.talasi.org

Saša Kuzmanović Belov, autor knjiga “Nebeski bedemi” i “Tajna Svetog Save”, drame tročinke “Šapat” napisane u lirskoj prozi i zbirke pesama “Zrna soli”.