Ко је Vadim Zeland?
Kada me zaintrigirani čitaoci pitaju “Ko je Vadim Zeland?”, ja im obično odgovorim: “Ja sam niko (poseban)”. Moja biografija, moj život, ne može i ne treba da bude predmet interesovanja, jer nisam ja taj koji je stvorio Transurfing, ja sam samo napravio kanal drevnom znanju koje daje pristup svetu gde nemoguće postaje moguće.
Ako neko prati određena pravila, uobičajena stvarnost prestaje da bude nešto sasvim spoljno i nekontrolisano – i čovek može njome da upravlja! Da bi ja usmerio ovo znanje bez ličnih distorzija, treba da budem “niko”, samo “prazna posuda”. Velika misterija je i dalje tajna samo zato što je neverovatno jednostavna – istina leži na površini i zahteva da prenosilac donese istinu ljudima. U ovom slučaju, ličnost nije bitna. Prava važnost je u čuvarima koji su mi proneli drevno znanje. Ipak, oni takođe imaju tendenciju da ostanu u pozadini.
Ja imam 45 godina. Pre kolapsa Sovjetskog Saveza radio sam istraživanja u oblasti kvantne fizike, onda sam bio angažovan u oblasti informacionih tehnologija, a sada sam puno radno vreme pisac. Ja živim u Rusiji. Sve ostalo nije bitno.
Kako ste došli na ideju za Transurfing?
Transurfing nije ideja i on se nije pojavio niotkuda. To je drevno znanje koje je došlo do nas iz dalekog vremena, mereno milenijumima.
Ovo znanje je dato meni, a ja ga i dalje dobijam tako – transcendentalno. Niko me nikada nije o tome učio, niti sam ikada o tome čitao. Informacije dolaze kod mene na svoju ruku – ja ne mogu da objasnim kako se to dešava.
Ja sam običan čovek, koji nikada ne komunicira sa duhovima ili vanzemaljcima. Jedina ličnost koju bih mogao da nazovem mojim Učiteljem je Posmatrač – on je jedan od čuvara drevnog Znanja, koji su jednom pojavio u mom snu. Nakon toga je počeo protok informacija. Sastanak sa Posmatračem je opisan na početku knjige “Transurfing –prostranstvo varijanti“.
Moj život se promenio od tada: iznenada, bez ikakvog razloga, bivši fizičar koji nije bio opremljen sa bilo kojim posebnim sposobnostima, počeo je da piše …
Šta vas je navelo da napišete ovu knjigu (ili seriju knjiga)?
Do prekretnice je došlo kada sam shvatio kakav nered sam napravio u svom životu. Trebalo je da pročitam moju knjigu “Transurfing stvarnosti” najmanje dvadeset pet godina ranije! Moj život bi bio potpuno drugačiji, mnogo lakši i glatkiji. Međutim, u tom slučaju, ne bi bio u stanju da napišem ovu knjigu … Ali u to vreme, dok sam vodio divlji i nekontrolisani život, počeo sam da dobijam pregršt informacija kroz misteriozni kanal.
Ceo moj život sam vežbao anti-Transurfing, to jest sve sam radio samo na pogrešan način. Pametan čovek uči iz grešaka drugih, ali budala uvek uči iz svojih. U tom smislu, ja sam bio tvrdoglava budala. Koje lekcije misliš da si najbolje naučio: one svoje ili od drugih ljudi? Pametan čovek uglavnom zna šta je ispravno, a šta pogrešno. On ima informacije, ali ne oseća suštinu svojih grešaka, kao što to čini budala, i njegova duša pati duboko sa svim životnim potresima. Samo bi budala izgleda mogla da se pretvori u transportera znanja.
Kojim čitaocima su namenjene knjige?
Sudeći po pismima mojih čitalaca, ne mogu ih klasifikovati po geografskom području, starosti ili društvenom statusu. Neophodno je napomenuti da Znanje nije za svakoga. Niti su svi spremni da ga prihvate, jer Transurfing prevazilazi uobičajen način viđenja sveta.
Ljudi mogu duboko sanjati budni, čak i ako oni nisu toga svesni. Potvrđena je činjenica da samo oni koji su u stanju da se probude mogu opaziti Transurfing.
Po pravilu, knjigama su se divili neki čitaoci a drugi potpuno odbacili. Međutim, brojna pisma zahvalnosti pokazuju da su moji protivnici u manjini.
Šta je prostor “varijanti”?
Realnost ima dva oblika: fizički oblik koji može biti dotaknut, a metafizički koji je izvan percepcije, ali ga to ne čini nije manje objektivnim. U izvesnom smislu, svet je bezgranično dvostruko ogledalo, od kojih je jedna strana Univerzum, a sa druge strane postoji metafizički prostor varijanti – struktura podataka koja skladišti scenarija svih mogućih događaja.
Broj varijanti je neograničen, slično beskonačnom skupu mogućih tačaka na koordinatnoj ravni. Postoji zapis o svim događajima iz prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, koji se nalazi u prostoru varijanti odakle naši snovi dolaze, kao i vidovitost, znanje i intuitivno znanje i uvidi. U određenim uslovima, energija misli može da se materijalizuje u bilo kom sektoru u prostoru varijanti.
U posebnom stanju, koje Transurfing zove jedinstvo duše i razuma , rađa se misteriozna sila – spoljašna namera. Ako sledite određena pravila, ova sila će ispuniti “narudžbinu” – realizovaće što ste osmislili ili kreirali.
Da li je ovo samo još jedna knjiga o tehnici samousavršavanja?
Transurfing nije tehnika za samousavršavanje, već način razmišljanja i delovanja kako bi dobili ono što želite. Ne da se borite da dobijete, već samo dobijete. I nije o tome da se promenite, već da se vratite pravom sebi. To je vrlo jednostavno. Svet je kao ogledalo, odražava vaš stav prema njemu. Ako niste zadovoljni svetom, on će reflektovati nezadovoljstvo nazad prema vama. Ako se borite sa svetom, svet će se boriti protiv vas.
Kada prestanete boriti, svet će odgovoriti vašim željama. Ukoliko se usudite da tražite ono što želite, spoljašna namera će naći način da vam ga da. Onda, jednog dana, čudo će se desiti, ali to će izgledati kao “čudo” samo drugima, ne vama. Da li očajnički želite nešto specijalno? Prestanite biti očajni zbog toga, dobićete ga u svakom slučaju. Bolje da mislite na način da samo uzimate ono što vam pripada. Uzimate bez pitanja ili insistiranja.
Želite to, zar ne? Dakle, šta je problem? Dobićete.
Društvo zahteva drugačiji scenario za vas. Primorani ste da se borite kako bi postigli cilj. Traži se od vas da objavite rat sebi i svetu. Sugeriše vam se da niste savršeni i da nećete dostići svoje ciljeve dok se ne promenite. Nakon što se promenite, trebalo bi da se pridružite borbi kako bi zaradili svoje mesto pod suncem. Ovaj scenario ima jedan jedini cilj – uzimanje vaše energije i ubacivanje u ćelije matrice. Boreći se sa sobom, dajete svoju energiju matrici.Ako se pridružite borbi sa svetom, radite apsolutno istu stvar. Da li ste dobili nešto u ovoj bitci? Svaki dan idete utučeno na vaš dosadni i zamorni posao, ili gledate svog kolegu kako radi naporan posao. A šta sa onima koji se zabavljaju na skijanju ili uživaju na suncu pored mora, baš u ovom trenutku? Možda su oni dobili svoju bitku? Da li njihovo uživanje rezultat toga? Za mnoge borce u ovoj bitci, uprkos svim njihovim naporima, ceo život nije dovoljan da sačuvaju dovoljno novca da odu na skijanje.
Transurfing nudi radikalno drugačiji način. Treba da prestanete da se borite za mesto pod suncem, ustanite i hodajte svojim putem – samo morate da se usudite da imate. Knjiga “Prostor varijacija” vam govori kako to da uradite.
Kako ova knjiga „radi“ tamo gde druge nisu?
Na primer, ova knjiga se često poredi sa delima Karlosa Kastaneda, verovatno zbog delimičnih sličnosti. “Put ratnika”, poznat iz knjiga Carlos Castanede i Teuna Mareza nije uopšte Transurfing, niti je radikalno drugačija doktrina koju su praktikovali Tolteci, drevna meksička plemena.
Svako ko misli da su ova dva učenja slična, nisu dobro razumeli ni jedno ni drugo. Uprkos činjenici da oba ova učenja vode do slobode, kada vas svet sluša, putevi koji vode do slobode idu u različitim pravcima: sledbenici Tolteka pokušavaju da pokore svet, dok Transurferi pokušavaju da omoguće svetu da ih posluša.
Očigledno je da su ove metode za postizanje cilja fundamentalno drugačije.
Šta razlikuje vašu knjigu od Tajne?
Jedina razlika je da se isto znanje posmatra se različitih tačke gledišta. U stvari, kada se porede različita učenja, možemo da se vratimo do dalekih Upanišada, ali šta je smisao toga? Sve ovo znanje dolazi iz jednog izvora.Iz istog razloga, često različiti ljudi, nezavisno jedni od drugih, dolaze do istih otkrića, i mnogo novih trendova nastaju na različitim tačkama planete u isto vreme. Pokušajte da pronađete učenje koje nema ništa zajedničko sa drugim učenjima! Ako i uspete u tome, to će se primeniti na drugu realnost. Ali ljudski um nije u stanju da stvara nešto novo što se ne odnosi na naš svet. Pre ili kasnije, čak i naučna fantastika postane stvarnost. Pisci naučne fantastike opisuju realnost koja nije istina – još uvek. U stvari, sve ove ideje i slike, kao i snovi, nisu proizvodi ljudskog uma – oni su stacionarni i objektivno postoje u polju informacija. “Učitelji”, kao i obični ljudi, imaju pristup istoj bazi podataka. To je sasvim jednostavno: kao odlazak u biblioteku gde uzimate knjige koje vam se dopadaju, sa bilo koje police. Postoji samo jedan uslov: morate da verujete u svoje sposobnosti, koristite svoje pravo pravo na pristup Znanju, a onda – morate imati nameru da to učinite.
Postavljajte sebi pitanja, usudite se da odgovorite na njih. Onaj ko se usudi, otkriva, komponuje muziku, piše knjige, stvara remek dela u raznim oblastima. Znanje se otvara onima koji imaju nameru da ga preuzmu.
Kako je teorija radila za vas?
Da i sam nisam doživeo Transurfing, kroz direktno iskustvo, ne bih mogao drugima da objasnim kako on funkcioniše. Tehnika funkcioniše savršeno, sa rezultatima, po pravilu, izvan svih očekivanja. I dosta često se dešavaju neverovatne stvari. Iako se ova čuda mogu objasniti u terminima Transurfinga, nikako ne mogu da se naviknem na to i stalno pitam: da li je to moguće? Svako ko je ikada pokušao da kontroliše stvarnost snagom svoje namere, oseća isto – on je zapanjen i zadivljen. Oduševljen je, jer je običan um navikao da vidi stvarnost kao nešto što postoji spolja i izvan naše kontrole.
Zadivljen je, jer osoba prestaje da se oseća malom i beznačajnom i da zavisni od okolnosti, i počinje stvaranje sopstvenog sveta.
Koliko vam je trebalo da razvijete teoriju Transurfinga?
Nisam bio ja taj koji je razvio teoriju Transurfinga – ona je postojala u prostoru varijacija i dalje postoji. Moj zadatak je samo bio da ga “čitam iz tog prostora.” Može izgledati čudno jer ja ne pišem knjige sa logičnim redosledom, od početka do kraja, ali ja to pišem, da tako kažem, istovremeno: sva poglavlja u isto vreme. Obično imam mnogo odvojenih misli koje mi dolaze spontano i ja ih stavljam na papir. Kada se prikupi dovoljna količina ovih komada, oni se nekako razviju u celovitu sliku i samo je pitanje vremena koje mi je potrebno da ih iskombinujem i doteram. To je uobičajeni način na koji pišem knjige, skoro kao mozaik. Uglavnom mi je potrebna jedna godinu ili osamnaest meseci da napišem knjigu. Nikad nisam merio moju produktivnost, jer ja mogu biti u stanju mirovanja i do nekoliko nedelja i tada ne mogu da napišem ni jednu stranicu. I to je sa razlogom. Ako pokušam da svesno radim, to jest da mislim logično, to me ne vodi nigde, kao da me neka sila čvrsto drži dok konačno ne dobijem poruku. Genijalna znanja dolaze sama po sebi, bez mog opažanja, negde iz dubine moje duše. Nisam u stanju da izmislim stvari.
P: Da li je ovu teoriju teško pratiti?
Transurfing je jednostavna i efikasna tehnologija kontrole stvarnosti. Namenjen je prosečnoj osobi, koja nema neke posebne veštine. Dobijam mnogo pisama od čitalaca i svi se jednoglasno slažu u sledećem: Transurfing poboljšava kvalitet života.
Rezultati variraju od osobe do osobe, svako dobije ono što je naručio, bilo da je to posao, veća plata, auto ili stan. Neki nađe srodnu dušu, drugi se oslobode problema i kompleksa, i tako dalje.
Kako je moguće da se jednostavno “dobijete ono što želite?”
Ako pokušam da formulišem suštinu Transurfinga uopšte, ona bi bila da je vaš svet ono što vi mislite da je. Svet je kao ogledalo, odražava vaš stav prema njemu. Ako je neko ubeđen da su najbolje ponude već rasprodate, naći će prazne police. Ukoliko smatra da za kvalitetan proizvod vredi da stoji u redu i plati veliku sumu novca, on je dužan da to i učini. Ako su nečija očekivanja pesimistična i puna sumnji, sigurno je da će ih ostvariti. Ako očekuje neprijateljsko okruženje, njegovi strahovi će biti realizovani.
Ali kada je inspirisan nevinom misli da je svet rezervisao najbolje za njega, iz nekog razloga, to počinje da se ostvaruje. Taj „čudan momak“ , koji nema ideju o tome da je potrebno mnogo napora da se postigne nešto u ovom svetu, neobjašnjivo, prvi je sa najboljim proizvodima na šalteru, kao da su oni tu samo zbog njega. Onda ispada da je on prvi kupac koji dobija robu besplatno! Iza njega je dugačak red onih koji veruju u mršavu stvarnost i misle da budale imaju sreću. Ako ta srećna budala promeni svoj odnos prema svetu zbog “mršave stvarnosti” i njegova stvarnost će se naravno promeniti i staviti “prosvećenog” na kraju reda.
Transurfing zaista otvara oči svoj iluzornosti spoljnog sveta, a glavna iluzija je verovanje da je stvarnost nezavisna i nekontrolisana. U stvari, čovek može da oblikuje svoju realnost. Da bi mogao da učini, mora slediti određena pravila. Detalji su sadržani u knjizi ” Prostranstvo varijacija ”
U vašoj knjizi kažete da imamo slobodu izbora i govorite o sličnim varijantama. Šta da radim ako odaberem pogrešan put u životu, ili varijantu “suviše sličnu”?
U granicama ovog intervuja mogu vam dati koristan princip koji se zove „koordinacija namere“. Kao i bilo koji drugi tok kretanja materije, ljudski život je lanac uzroka i efekata.
U prostoru varijacija, efekat je uvek blizu njegovog uzroka. Baš kao što prethodni rezultati prate naredne, susedni sektori su raspoređeni duž linije života. Svaki događaj u životu ima dve grane, jedna ide u povoljnom, a druga nepovoljnom pravcu. Svaki put kad se suočavate sa određenim događajem, sami birate način na koji ga tretirate. Ako ga tretirate kao pozitivan događaj, doći ćete na povoljan ogranak životne linije. Sklonost ka negativnom razmišljanju čini da se žalite i tako birate nepovoljnu granu. U trenucima kada ste ljuti i iritirani, dobićete novi problem. Tako da to ide ovako: nikada ne pada kiša, nego pljušti. Ali, pljusak ne dolazi iz vašeg prvog problema, nego je rezultat vašeg odnosa prema njemu. Pravilnost se formira od izbora koji napravimo na raskrsnici života. Princip koordinacije namere sastoji se u sledećem: ako rešite da očigledno negativan događaj smatrate pozitivnim, tako će i biti. Zapamtite, bez obzira koliko teško može biti sada, budućnost ima veoma prijatno iznenađenje u skladištu za vas, pod uslovom da nastavite da održavate koordinaciju namere. Treba reći sebi pre svakog testa (suđenja): Ako uradim to – dobro, ako ne radim – to je u redu, takođe. Ako niste uspeli u jednoj stvari, mora da ste izbegli neke druge, nepoznate probleme. Sa svetlom u srcu treba da izađete u susret svojoj sudbini, sudbini koju stvarate sami. Od sada, šta god se dešava – to je za vaše dobro.
Dakle, knjiga je samo o pozitivnom razmišljanju?
To nije običan optimizam, to je posebna sposobnost svesnog upravljanja stvarnošću. Čak iako ste tri puta optimisti (previše optimistični), ne bi bili u stanju da održite dugo optimizam dugo, u slučaju da ste i razumni. Optimista se samo nada najboljem, ali to radi nesvesno, zbog svoje prirode. Šta ako sam ja pesimista? Da li bi bilo moguće da me ubedite samo sa banalnim “Sve će biti u redu”? Treba mi više od toga. Zašto će biti u redu?
Ja sam, pod jedan, pesimista. Ova činjenica mi je kvarila život dok nisam počeo da kontrolišem svoj odnos prema stvarnosti. Ako mi se nešto neprijatno desi u životu, okrenem ga “naopačke” i proglasim, apsolutno svesno, dobrom stvari i to radi sto posto. Na kraju, sve bude zaista dobro, jer, s obzirom na ispravan stav, tok događaja u ovom slučaju je usmeren ka poželjnoj liniji života. Sada sam ja taj koji kontroliše stvarnost, a ne obrnuto.
Kakvu poruku želite da knjiga prenese?
Ako bih pokušao da to ukratko objasnim, poruka bi mogla biti nejasna čitaocima. U stvari, to je tema za ceo članak. Zato će moj odgovor će biti vrlo opširan.
Pre svega, knjiga prezentuje čitaocu zapanjujuće činjenice, koje ne može svako da razume i prihvati odmah. Uvek je lakše da se živi u iluzionom, ali udobnom svetu, nego u realnoj, ali zastrašujućoj realnosti. Iluzija je da su motivacija i delovanje čoveka navodno svesno kontrolisani. U stvari, to nije u potpunosti tačno. Odnosno, apsolutno nije tačno. Naučnici ulažu beskorisne napore istražujući ljudski mentalitet (psihu) kao poseban objekat, kao svojinu ljudskog uma. Ne radi se o strukturi ljudskog mentaliteta, već o volji. Ljudski razum nema nikakvu slobodnu volju – kontrolisan je spolja (ili iznutra?). Kontrolisan je od strane nastavnika, službenika ili direktora, ali i strukturnih elemenata (strukture, entiteti, stvorenja, fenomeni,) suptilnog sveta.
Kao što je poznato, energija misli ne nestaje u potpunosti. Kada grupe ljudi počinju da razmišljaju u istom smeru, parametri njihovih mentalnih talasa postaju identični. Energije individualnih misli spajaju se u jedan protok. Usred okeana energije, kreiraju se informaciono bazirane strukture. To su klatna, nevidljiva, ali prava.
Kad se jednom kreiraju, počinju da se razvijaju samostalno. Oni imaju tendenciju da potčine svojoj volji ljude koji su njihovi strukturni elementi. Oni deluju nesvesno, jer nemaju razloga. Klatna se ne mogu karakterisati kao zle sile. Oni podsećaju na parazitske biljke, ili pseudo-žive programe. Integrisani u strukturu, takvi programi definišu njihovo ponašanje. Klatna postoje u suptilnom svetu kao nadogradnje svake ljudske društvene grupe, bilo da je to porodica, škola, preduzeće ili država. Čini se neverovatnim da ljudi nisu svesni da deluju u interesu klatna, čak i ako to rade nenamerno. Međutim, to je činjenica.
Svaka struktura postoji i razvija se i to ne samo kao posledica namernih radnji ljudi koji su njeni sastavni elementi.
Strukturom vladaju klatna, kao što je svaki automatski mehanizam pod kontrolom nekog algoritma. Članovi strukture su u stanju da obavljaju slobodne akcije, ali oni nisu slobodni u svojim motivima i, po pravilu, moraju da postupaju u interesu strukture. Klatna se hrane energijom ljudi.
Kada ste ljuti ili iritirani nečim, dajete energiju klatnu. Sve što može da izazove vašu jaku negativnu reakciju izazivaju klatna. Negativna energija je njihovo omiljeno jelo.
Na primer, na početku fudbalske igre postoji određen ( energetski) objekat u obliku lopte koji visi iznad stadiona. Ova lopta je nevidljiva za ljudsko oko, jer postoji u suptilnom svetu. Ona počinje da deluje na svakog fana sa svojom realnom energijom koja se širi kao da duva ventilator iz te lopte. Kako se emocije zagrevaju tokom meča, klatno se puni energijom i raste dok ne postane zaista veliko. Kada je igra završena, ono se sabija u malu loptu i odleti.Ono što je strašno je da činjenica da klatno ne samo da apsorbuje energiju, već, na suptilan način, čini da ljudi deluju tako da oslobode još više energije. Ako ste napeti i zabrinuti zbog nečega, budite sigurni da će ljudi oko vas da rade stvari koje vas iritiraju, i to će raditi baš u trenutku kada želite da vas ostave na miru.Deca počinju da se igraju glasno, čak i ako su dobro ponašali do tada (bili su tihi). Neko ko je na tvojoj strani iznenada postaje smetnja. Razni likovi uporno nastavljaju da vam pristižu, dosađujući vam sa svojim problemima. Uporno vas ometaju sve vrste prepreka. Ako nestrpljivo čekate nekoga, on neće doći, a ukoliko ne želite da vidite bilo koga, budite sigurni da će se neko pojaviti, i tako dalje.
Možete da potvrdite da vam svet često ide na živce. Naravno, to zavisi, ali sve u svemu osnovni princip je sledeći: ako u datom trenutku nešto može da vas dovede do toga da izgubite svoju ravnotežu, kako to loša sreća čini, to će se sigurno desiti.
Ajde da pretpostavimo da ste u žurbi, plašite se da ne zakasnite. Od tog trenutka sve počinje da radi protiv vas. Ljudi blokiraju vaš put, proganjajući vas usput. Potrebno je da prođete kroz vrata u žurbi, a tamo stoji ceo red u stanju mirovanja i kreće se polako. Na autoputu je ista priča sa automobilima. Mora da postoji neka zavera protiv vas.
Ovaj spoljni pritisak nastavlja da raste, što ste vi iritiraniji. Što je veća vaša napetost, sve više ljudi vas nervira.
Ono što je zanimljivo je da oni oni ne deluju tako namerno, nije im ni palo na pamet da bi mogli da budu na putu nekome (da uznemirivaju bilo koga). Stvar je u tome da pokretačka snaga, koja oblikuje njihove nesvesne motive, nije deo mentaliteta same osobe, već je izvan nje.
Tako, postavlja se pitanje: kako da se odupre uticajima klatna? U tom smislu, trebalo bi da prestanete da budete ostriga koja reaguje negativno na svaku iritaciju. Drugim rečima, treba da održavate svesnost i ne prepuštate se provokacijama. Napravite svestan napor da ne reagujete na iritatore i oni će prestati da vas gnjave.
Ali ima još dosta toga. Postoji mnogo značajnih i strašnih stvari u svetu koje se dešavaju zbog klatna. Ratovi, revolucije, borbe za sirovinama i tržištima prodaje, konkurencija, terorizam – sve ovo je samo vrh ledenog brega koji vidite. Na nevidljivoj, suptilnoj osnovi ovih fenomena postoji neprekidna borba klatna. Oni su ti koji uzrokuju gotovo sve sukobe, jer oni se hrane energijom sukoba. S druge strane dvostranog ogledala, u suptilnom svetu, postoji toliko mnogo stvari koje je radije ne bi da znate. Verovatno se pitate, kako to može biti moguće? Na kraju krajeva, ljudi su u ratu jedni sa drugima na sopstvenu inicijativu, zar ne?
Međutim, pravi inicijatori su klatna. Uzmite za primer relativno primitivnu strukturu – mravinjak. Nauka ne može da da razuman odgovor na to kako se upravlja kolonijom. Neverovatna je činjenica da u mravinjaku postoji jasna raspodela odgovornosti, ali ne postoji hijerarhija. Pa kako su onda svi insekti u mravinjaku tako dobro koordinirani kao da postoji organizacija sa centralnim upravljanjem? Mravi međusobno komuniciraju putem mirisnih materija – feromona. Mirisni putevi pomožu im da nađu put koji vodi do hrane i do kuće. Ali kako se prenose informacije svim članovima kolonije istovremeno? Bilo kakvi viši oblici razmene informacija između mrava ne dolaze u obzir. Zašto koristiti primitivne kvalitete kao što je miris, onda?
Pa, šta je to što ujedinjuje odvojene članove u organizovanu koloniju? Klatno.
Istovremeno sa formiranjem i razvojem strukture formira se informaciono -bazirana energija elementa, koja preuzima funkciju upravljanja i stabilizacije ove strukture. Između klatna i elemenata strukture postoje direktne i povratne veze. Klatno postoji na račun energije svojih pristalica i sinhronizuje njihove aktivnosti, kombinujući ih u organizovanu zajednicu.
Isto važi i za ljudsko društvo – svi procesi su kontrolisani od strane ovih suptilnih strukturnih elemenata. Svet se pretvara u matrix ogromnom brzinom i ovo nije naučna fantastika. Naravno, nije sve kao u čuvenom filmu, gde ljude gaje u ćelijama sa kupolama i njihov život je samo virtuelna iluzija. Ali realno stanje je veoma blizu toga.
Da bi neka osoba se uvukla u matrix, mora da se tka mreža oko nje, mreža izgrađena na zavisnostima. Nedavno su se pojavili nove vrste zavisnosti: hrana se pretvorila u hranu koja uzrokuje gojaznost, računari i virtuelna realnost povećali su zavisnost od igre i interneta, bez mobilnih telefona ljudi dobijaju napade melanholije i usamljenosti.
Najgora stvar je da čovek, porobljen od strane sistema, ne samo da gubi svoju slobodu izbora, nego i počinje da želi upravo ono što želi sistem.
Dakle, to su procesi koji se dešavaju širom sveta.
Zato je naš cilj je da se očuva svest, tako da se ne probudimo jednog dana u ćeliji matrice. Izgleda da smo neka vrsta krmnog bilja koje klatna gaje za svoje potrebe.
Ljudsko društvo je organizovano na takav način da ne može da postoji bez klatna. Ali i klatna trebaju nas. Svesna osoba je u stanju da koristi klatna za svoje ciljeve. Postoji mnogo mogućnosti za to, ali to je tema za sebe.
Napisali ste tri knjige u seriji Transurfing. Da li čitalac mora sve da ih pročita da bi razumeo teoriju i poboljšao svoj način života?
U seriji Transurfing objavljeno je devet tomova. Svaka nova knjiga otkriva nove nijanse. I postoji mnogo stvari o kojima nisam govorio. Ali, naravno, za početnika može biti dovoljno da pročita prva tri toma.
Važno je ne samo da se čita, već da se nova znanja se primene u praksi. U tom slučaju, može vam se desiti da dođete do iznenađujućih otkrića. Transurfing je moćna tehnologija za kontrolu stvarnosti, koja otvara vrata u drugi svet, gde vi niste više marionete, već gospodari svoje sudbine.
Autorski sajt zelands.ru, zelands.com
Izvor: http://www.transurfing.it/vadim-zeland/interviste-a-vadim-zeland/
Prevela Biljana Janković
[qodef_image_gallery type=”image_grid” column_number=”2″ pretty_photo=”yes” grayscale=”no” images=”2162,2152,2155,2154″ image_size=”full;”]
