Ključ za preživljavanje puberteta IV deo

Kako vaspitavati tinejdžere i sačuvati svoje živce

Pronašla sam KLJUČ za preživljavanje puberteta i sad vam ga dajem na dlanu.

Sledi IV deo vodiča za sve roditelje koji zajedno sa svojim tinejdžerima prolaze kroz ludo doba svoje dece – pubertet, doba koje nije lako ni za decu, ni za roditelje. On će vam pomoći da razumete tinejdžere, da stvari sagledate u pravom svetlu, da prepoznate šta je uzrok njihovog ponašanja, da naučite da ih usmeravate i pri tom – sačuvate svoje živce.

Kontrola tinejdžera

Bitka za kontrolu nad tinejdžerima se ne može dobiti. Vrhunac uspeha je nesavršena kontrola i, ona je sasvim dovoljna.

Tinejdžeri više vole da lažu nego da se otvoreno suprotstavljaju i to roditelji treba da imaju na umu. To diktira roditeljsku strategiju a to znači da svako pravilo mora biti što eksplicitnije izrečeno.

Roditelji moraju postaviti jasna pravila i moraju se uvek suprostaviti deci kad ta pravila prekrše, metodom suočavanja:
1. Jasna konstatacija da je pravilo prekršeno.
2. Naglašavanje da takvo ponašanje nije prihvatljivo.
3. Stavljanje do znanja da pravilo ostaje na snazi.

Ovakvo suočavanje je srž roditeljske kontrole tinejdžera. Uostalom, nemate baš veliki izbor. Ovo je uspešna metoda, ali funkcioniše samo kod onih tinejdžera koji na kraju prihvate taj sistem kontrole, koji ipak ne žele da ljuljaju čamac, ili ne baš previše. Takva je većina tinejdžera i kod njih ovaj sistem funkcioniše.

Roditelji tinejdžera najozbiljnije greše kad veruju da neposlušnost znači odsustvo kontrole. Tad kreću sa frontalnim napadom, kazne se ređaju sve dok više ne znate čime bi ih kaznili, a sve što se time dobija je haos.

Suočeni sa pravilom koje im se nikako ne sviđa, tinejdžeri često imaju napade besa. Ako tinejdžeri besne zato što nije po njihovom, pustite ih. Pravilo je stavljeno na snagu. Najbolje što roditelj može da uradi je da se povuče i ne nastavi sa raspravom. Pošto je pravilo čvrsto postavljeno na mesto, roditelj treba da ostane dosledan tome, a na tinejdžeru je da napravi sledeći korak.
Otkrićete da se, kad nešto vidite drugačije, i ponašate drugačije.

Konflikti i svađe

Konflikt je svakodnevna pojava u većini odnosa roditelj – tinejdžer. Ako nema konflikata, to znači ili da roditelju nije stalo, ili da je dete kod tetke u drugom gradu. Razlog tolikim konfliktima je taj što mi od tinejdžera nešto zahtevamo – da iznesu đubre, čiste sobe, ustaju ujutru na vreme, dolaze kući u određeno vreme – a oni to često ne rade.

Roditelji moraju da prozru ove sukobe i shvate njihovu pravu prirodu. To su često samo očajnički potezi koje preduzima „ja-dete“ u strahu od osamostaljivanja.
Umetnost roditeljstva leži u prepoznavanju dinamike puberteta i učenju kako da izbegne upadanje u njegove zamke. Tajna dobrog ishoda nije u konačnom razrešenju – ako se tinejdžer pita, njega nikad neće ni biti – već u tome da prekinete raspravu i odete.

Ako imate tinejdžera, svađe su svakodnevna pojava ali i najviši test roditeljstva. Kad roditelji jasno izraze svoju nameru, a deca prkos – pozornica je spremna za bitku dve volje. Upravo to je ključni deo svađe. Roditelji tada moraju odmah prekinuti razgovor. Ako nastave, biće uvučeni u zamku koja neumitno vodi u propast.

Deca mogu pretiti krajnjom neposlušnošću, uz prostakluke, ili prigovarati da su roditelji nepravednii, ali roditelji se ne smeju – upecati, niti dozvoliti da budu uvučeni u bekrajne svađe. Prosto ko pasulj. Roditelji se moraju fokusirati na postojeći problem, zauzeti stav i ne smeju ići dalje.

Najveća prepreka prekidu svađa nisu uporni tinejdžeri, nego uporni roditelji. Pubertetlije vrlo dobro znaju šta pogađa njihove roditelje. Oni dobro znaju kako da dolivaju ulje na vatru. Do god su u konfliktu sa roditeljima, tinejdžeri ne moraju da se osamostale – imajte to u vidu.

Oni nas hvataju u zamke i svaki put su sve prepredeniji i to rade spontano, bez predumišljaja jer nas poznaju. Tinejdžeri često koriste pridikovanje kao izgovor da nešto ne urade. Tada im je džabe držati lekcije. Lekcijama se postiže veoma malo, posebno one koje udaraju na karakterne osobine ( lenjost) kada je konkretna situacija u pitanju. Ako ostanete pri konkretnom zahtevu, uglavnom ćete postići šta ste hteli.

Naučite da prekinete priču. Potrebno je odoleti porivu „ da ih naučimo pameti“ i da se „neće tek tako izvući „ jer je „vreme da već jednom shvate“. Najveća je mudrost zaćutati jer time što nastavljamo učimo ih samo jednom: da mi želimo da imamo kontrolu, te dolazi do sukoba dve volje i fokus više nije na problemu.

Svidelo vam se ili ne, tinejdžeri, a naročito devojčice, u stanju su da se veoma iznerviraju, da budu veoma neprijatni i da sve to veoma brzo prebrode. Ono što kažu u jeku svađe može da ne znači ništa osim činjenice da su besni. Posle pola sata za njih je sve – kao da se ništa nije dogodilo i dolaze sa novim zahtevom ( vozi me do grada) dok ih roditelji zblanuto gledaju i pitaju se kako je moguće da im bilo šta traže samo pola sata posle onakve svađe. I tad je potrebno iskoristiti jednu od najtežih roditeljskih veština – ne nastavljati govor za slučaj od pre i prekinuti priču.

I to bi bilo to.

Najvažniji ključevi za razumevanje tinejdžera su vam dati.

Otkrili ste da kad stvari vidite drugačije, drugačije se i ponašate.

Ne primate sve stvari k srcu. Naučili ste da kulirate, što je jaaako dobro i za vaše živce fenomenalno.