Bogojevaljenska noć
00.01
Ćerka (naglo skoči i uzbuđeno govori): “Mamaaaaa, nisam pogledala nebo u ponoć … dobro, dobro, samo minut kasnim, nema veze, idem…”
Istrčava na terasu i vraća se ubrzo.
Mama se blago nasmeši: “Sedi, moram nešto da ti pročitam. Ovo je napisala moja divna Brankica Damjanović. Pisac duše.”
“Bogojavljenska noć…
Biće i noćas mnogo želja koje će sutra biti zaboravljene.
Ne od Boga, već od onih koji su ih spremili za večeras.
Ispuniće se samo one koje, sve i da hoćemo, ne možemo zameniti nekom novom željom.
Onaj ko zna šta je to, zna i šta mu valja činiti.
Bog ne ispunjava želje. On tu privilegiju nama daruje.
Ne zato što On to ne može, već da bismo radost stvaranja osetili sami.”
Mama: “Jesi li razumela poentu?”
Ćerka se smeška: “Jesam”
#pokrenitalase da se želje ispune!
