Flert očima stručnjaka

„Sreća je kad sa zadovoljstvom ideš na posao i s radošću se vraćaš kući“

Narodna mudrost tvrdi da je ovo moguće.

Ja lično nisam tako mislila kada sam se posle porodiljskog vratila na posao jer su me za vreme odsustva „skinuli“ sa mesta šefa. Zašto – iznenadila sam i „izneverila“ tadašnju direktorku trudnoćom u 35. godini. Opravdanja za takav postupak Kompanije nisam (nikada) našla jer realno – i ne postoji.
Uostalom, nije kriva Kompanija, nego pojedinci (na određenim mestima), a „ima nas raznih“ pa ti razni mogu biti prazni – mi tu ne možemo puno da učinimo.

Pokušala sam tada da se borim sa vetrenjačama, naravno bezuspešno i, iz ovog ugla posmatrano, potpuno nepotrebno sam trošila i svoje vreme i energiju.
Zašto? Zato što sam po drugi put bila blagoslovena da budem mama i nema posla koji to može da nadomesti. I to me je ispunjavalo iako se Kalimero u meni i dalje bunio. „To je prava nepravda“, vikao je.
Nepravda ili ne, Kalimero sindrom nikome dobro nije doneo, pa ni meni. Moralo se raditi na drugim frontovima. A najvažniji je bio u meni.

Trebalo mi je puno vremena i rada (na sebi) da shvatim da je najvažniji posao koji ću ikada imati MOJ LIČNI ŽIVOT i da prema njemu treba da se odnosim – kao prema ozbiljnom poslu, a da „pravi posao“ postavim na mesto koje mu zaista pripada.

Činjenica je da kad imaš porodicu i posao – ti stojiš na obe noge, a ako imaš samo jedno od ta dva – na jednoj.
To poslednje stanje izaziva osećaj nesigurnosti i u direktnom i u prenosnom značenju. Zato u životu treba da postoji vreme za karijeru i posao – „profesionalni uspeh“, kao i za lični život i/ili porodični život – „uspeh na ličnom planu“.

„Kako organizovati, graditi svoj život, starati se o njemu – to je nešto što bi trebalo da se uči u školi. Tablica množenja je svakako dobra stvar, nesumnjivo je korisno znati pravopis. Ali, složićete se, život je nešto daleko važnije i složenije“, piše dr Andrej Kurpatov u svojoj knjizi „Flert očima stručnjaka“ i nastavlja da „Ako se čovek ne nauči da živi pravilno (tj. efikasno i sa smislom), on će patiti i mučiće se i tu neće moći da pomognu ni aritmetika ni krasnopis. A s obzirom da nas nisu naučili, nema druge nego da se sami obrazujemo, da tako kažem u hodu. Za nas same je od životnog značaja da prestanemo s pogrešnom praksom uništavanja sopstvenog života i da na kraju krajeva uskladimo obe njegove strane i „ličnu“ i „društvenu“.
Dugo sam tražila formulu uspeha za čvrsto stajanje na obe noge, nešto što će mi otvoriti oči i ućutkati Kalimera. Kurpatov mi je u tome pomogao.

Ako hoćeš da budeš srećan, da sa zadovoljstvom ideš na posao i s radošću se vraćaš kući, odnosi se prema svom ličnom životu kao prema ozbiljnom poslu, a prema poslu – kao prema flertu.

Da, dobro ste pročitali. Flert i posao treba da zamene mesta koja im se normalno dodeljuju i onda je sreća sa nama na putu a ne na nekom zamišljenom cilju.

Kad kažem posao kao flert, tu se pre svega misli na emocionalnu stranu flerta i odnositi se prema poslu kao prema flertu znači:
1. Biti zanesen svojim poslom
2. Uspostavljati efikasan kontakt s ljudima s kojima mora da se sarađuje
3. Uneti u svoj rad „momenat igre“, počevši od opšteg raspoloženja, zaključno s korišćenjem mogućnosti nestandardnih, originalnih poteza i odluka
4. Prirodnim putem privlačiti na svoju stranu sve mogućnosti, potencijale i energiju sopstvenog psihičkog aparata
5. Iskreno se radovati što imate taj posao.

Ako flertujete, vi se prema poslu odnosite lako, bez napetosti, bez bolesne uznemirenosti i zabrinutosti, ali dajete sve od sebe da „osvojite“ svoj predmet interesovanja, što je u ovom slučaju – vaš posao.
Ako se posao doživljava „samo kao posao“, nešto standardno, i sredstva za rešavanje problema će biti uobičajena, dosadna i nekreativna. Ali, ako se prema poslu odnosimo kao prema flertu, on će za nas prestati da bude problem ,muka i kuluk; naprotiv, zabavljaće nas i interesovati da uspemo u svom „poduhvatu“ i imaćemo duplo radosniji doživljaj uspeha nego što je slučaj kad posao prihvatamo kao – posao.