Otkako znam za sebe najlakše od svega baratam rečima. Lakše mi je s njima nego sa varjačom, volanom, usisivačem… Među drugovima i rođacima, to, međutim, i nije baš najpopularnije. Umeju da se žale da ih stalno ,,poklapate”, ,,nadgovarate”, da ,,filozofirate”.
Koji je motiv da neko počne da piše?
Razloga je beskonačno mnogno i svi su valjani i pravi! Činimo to iz dokolice, ubeđenja da smo za to stvoreni, želje da misli prenesemo na papir, da svoje ime učinimo besmrtnim, da se pohvalimo rodbini kako smo stupili u društvo umetnika, neki žele da promene okruženje i ispričaju priče koje im se vrzmaju po glavi…
Ja sam dugo negovala lepu reč i pisala pesme od osnovne škole do udaje. Srećan brak je bio dželat mojoj Muzi! Godine kućenja, bdenja nad decom, jedva su ostavljale prostora da se pročitaju novine i prepiše po koji recept…
Mene je, mnogo kasnije, višak slobodnog vremena još ozbiljnije uplašio. Tada sam se osetila ranjivom i poprilično nezadovoljnom. Osećaj da nisi neophodan i da svako ide svojim putem bez tvog dvadesetčetvoročasovnog bdenja, bio je poput hladnog tuša.
Bilo je ili-ili. Ili da postanem džangrizava i sebi i drugima teška, ili da se preispitam i vidim šta mi je činiti.
U tim ključnim trenucima preda mnom su se našle sveska, olovka i zrno moguće priče u glavi. Ruka je posegnula intuitivno za priborom, a duša uzletela i do danas me zapljuskuju talasi dobre energije kao posledica oslobađajućeg i relaksirajućeg stvaralačkog čina.
Dok pišem ja ronim, pilvam i putam u beskrajnom plavetnilu koje me vraća samoj sebi i vodi ka rajskom ostrvu kada tu maršrutu isplivam, a knjigu napišem.
S kojim temama se talasa?
Pisanje je kao kada voziš putem koji je pun serpentina. Stalno se pitaš šta se nalazi iza sledeće krivine. Na mom putu se iznova i iznova ukazuju nove teme, novi izazovi.
Monumentalni, večni, romantični, konraverzni, našli su se preda mnom despot Đurađ Branković i Prokleta Jerina. Sve je u vezi sa njima neobično: njihova ljubav, vladavina, gradnja tvrđave, pokušaj da se sačuva srpski narod pred turskom najezdom, moć, bogatstvo, porodične drame… Romanom prvencem ,,Opet sam te sanjao” ispričala sam priču u njihovu čast.
U ova smutna vremena još uvek verujem samo u porodicu, obrazovanje i prijateljstvo, kao osnovne temelje koji, ako smo savesni, odgovorni, i nesebični, mogu da nas sačuvaju od iskušenja i pošasti koje naviru sa svih strana.
Otuda tema mog drugog romana ,,Gde sam to pogrešila?” o odnosu majke i ćerke, odrastanju, pobuni, brigama i ljubavi koja je toliko bezrezervna da je spremna na svaku žrtvu. Kao fini začin ove snažne i emotivne priče provlači se jedna neobična nit koja glavne junakinje upućuje na najintrigantijeg i najneobičnijeg srpakog princa – Đorđa Karađorđevića, sina kralja Petra Prvog.
Iz drugog romana iznikao je treći, jer se priča o Jeleni Karađorđević, ćerki kralja Petra, a sestri Đorđevoj, sama našla na mom putu. Moje je bilo samo da se sagnem i uzem u svoje ruke taj dragulj koji pre mene niko nije pronašao. Bila je snaja carske porodice Romanov. Zvali su je od milja: Čarobnica. Ja sam joj posvetila svoj treći roman: ,,Zid tajni”.
O ljubavi sam talasala u romanu “Starija” koji je izašao je pre nepunih mesec dana. Mnogo se priča o parovima gde je dama dosta starija od partnera, ali se o tome malo pisalo. U pomoć mi je pritekla misao da kada se dvoje vole i kada im je lepo, tu razum, pravila, saveti i pridike nemaju šta da traže! Posle te pozicije koju sam zauzela, sve je postalo igra, a to mi je otvorilo vrata mnogim drugim mogućnostima. Priča je tako postala uzbudljiva, s neobičnim preokretima, nabijena emocijama i finom erotikom, pa se ispostavilo da se roman od 385 strana čita za dan-dva.
Dopalo mi se da se ljuljuškam na talasima ljubavi!
A šta donosi novi talas pisanja nek bude stvar inspiracije!
Talasi dobre energije sa njom su uvek u tesnoj sprezi!
Ljiljana Šarac – Novinar, PR, nastavnik srpskog jezika. Godinama je pisala i objavljivala pesme. Dobitnik je Smederevskog Orfeja. Književni klub Smederevo joj je izdao zbirku pesama Lutka učaurene duše 1997. godine.
Do sada je objavila četiri romana u izdanju izdavačke kuće Evro Book: Opet sam te sanjao (2015), Gde sam to pogrešila (2016), Zid tajni (2017) i Starija (2018).
