Zašto kod mnogih ljudi, kako idu godine, sve boje života gube sjaj i lakoću bezbrižnosti smenjuje uznemirujuća briga? Zato što se sa odrastanjem broj problema povećava? Ne, već zato što čovek postaje sklon izražavanju negativnih odnosa.
Nezadovoljstvo je puno snažniji osećaj nego jednostavno zadovoljstvo zbog ugodnosti i spokoja. Ne shvatajući da je i onako bez obzira na sve srećan, čovek od sveta sve više zahteva. Zahtevi pitomca rastu, on postaje sve razmaženiji i nezahvalniji.
Svet, naravno, ne uspeva zadovoljiti brzorastuće potrebe i razmaženko već počinje iz sve snage izražavati pritužbe.
Menja svoj odnos prema svetu:
„Ti si loš! Ne daješ mi sve što želim! Ne brineš se za mene!“
I u taj se negativan odnos već unosi sva sila jedinstva nezadovoljne duše i hirovita razuma.A svet je ogledalo i njemu ništa ne preostaje nego da tužno raširi ruke i odgovori:
„Kako želiš, dragi moj. Biće po tvome.“ Kao posledica odraza čovekovih misli stvarnost se menja nagore.
Ako stvarno želite poboljšati svoj život, zamenite odražavajući negativan stav pozitivnom dominantom:
„Moj svet za mene odabire sve najbolje. Krećem se po toku varijanti, a svet mi dolazi u susret. Ja sam svojom namerom oblikujem sloj svog sveta. Moj me svet izvlači iz problema.
