Kako vaspitavati tinejdžere i sačuvati svoje živce
Dragi čitaoci, čim su vam pred očima ovi redovi i vas je „muka“ naterala da pokušate da pronađete neki novi trik da izađete na kraj sa svojim tinejdžerima. Potpuno vas razumem. Isto sam radila. U želji da pomognem sebi da „preživim“ pubertet analizirala sam i istraživala i sebe i literaturu, konsultovala druge roditelje i opet došla u situaciju da moram da brojim do 10 uz „slatki“ komentar moje voljene tinejdžerke: „ E mama, džabe ti sve te tvoje knjige“. Ha, oni TAČNO znaju šta da vam kažu kako bi vas dodatno iznervirali. Ali, nije bilo džabe! Pronašla sam KLJUČ za preživljavanje puberteta i sad vam ga dajem na dlanu.
Pred vama je vodič za roditelje koji zajedno sa svojim tinejdžerima prolaze kroz ludo doba svoje dece – pubertet, doba koje nije lako ni za decu, ni za roditelje. On će vam pomoći da razumete tinejdžere, da stvari sagledate u pravom svetlu, da prepoznate šta je uzrok njihovog ponašanja, da naučite da ih usmeravate i pri tom – sačuvate svoje živce.
Shvatićete da vaše do juče dobro dete nije nestalo, iako sada viče, pravi razne probleme, „bleji“, neće ništa da uradi i ignoriše vas. Sve je to prolazna faza, a to znači da je i pubertet – prolazna kategorija! A? Kakvo olakšanje za sve nas!!! Pitanje je samo mogu li se (relativno) lako preživeti te lude godine? Verujte mi, odgovorno tvrdim da mogu – uz korišćenje ključa koji vam upravo nudim.
Roditelji i tinejdžeri
Roditeljska ljubav, posebno ljubav majke prema deci ( izvinite tate) je, po mom mišljenju, jedina ljubav koja se može podvesti pod definiciju često pominjane bezuslovne ljubavi. Dobiti dete je blagoslov, a vaspitanje deteta je najvažniji posao u životu svakog roditelja, gde nema obuke, priznanja, zahvalnosti pa ni penzije. Ranije sam znala reći da je vaspitanje dece i najteži posao, ali me je moje mlađe dete, Filip, naučilo da to nije tako. Jednom prilikom je čuo da sam to rekla i postavio mi pitanje: „Zašto težak posao, mama, kad roditelji vole svoju decu. Kad nekog voliš, ništa ti nije teško, jel da?“ Tako je, ljubi te majka!
Posebnu dimenziju vaspitanje dece dobija u vreme dečijeg ludila – puberteta. To je vreme kada je mozak tinejdžera na generalnom remontu – nešto slično renoviranju kuće od poda do plafona! Ne preterujem. Oni se tada nalaze u emotivnom kovitlacu za koji je karakteristična izuzetna podložnost njihovog mozga uticajima sredine.
Odgajanje dece podseća na putovanje, a tinejdžerske godine često liče na vožnju slabo osvetljenim i loše označenim putevima, što nisu dobri uslovi ni za vešte vozače, a ima nas raznih ;). Uvek budite svesni činjenice da tinejdžer najpre uči kako da reaguje tako što oponaša svoje roditelje, pa zato pazite kako vozite.
Kad vam pukne film zbog tinejdžerovog ponašanja, setite se da njegovo postupanje često nije rezultat svesnog izbora, već je posredi nesvesna reakcija na spoljašnje i unutrašnje ( biohemijske i hormonalne) nadražaje. A nekad je u pitanju i čist bezobrazluk, kad oni ispituju koliko su rastegljive naše granice izdržljivosti.
Ako mozak tinejdžera zamislimo kao baštu, moramo biti svesni da kod njih u periodu puberteta dolazi do naglog bujanja rastinja, cveća ali i korova. Uloga roditelja je da uz pažljivu negu i gajenje rastinja, čupkaju korove svaki dan kako nepoželjne biljke ne bi pustile koren. Potrebno je takođe đubriti zemljište kako bi odabrane biljke imale pravi podsticaj za rast.
Treba uvek imati na umu da tinejdžeri koji imaju osećaj da njihov život ima svrhu i smisao, manje su podložni drogi, alkoholu i drugim poročnim izazovima od njihovih vršnjaka koji lutaju. Naša uloga je da ih naučimo koliko je život lep i koliko svojim izborima mogu puno toga usmeriti u pravcu koji im odgovara.
Deca sebe vide kao stručnjake. Tinejdžeri ne prihvataju da roditelji možda znaju isto koliko i oni i odbacuju svaku pomisao da bi roditelji mogli da znaju više ili šta je za njih najbolje kad je u pitanju njihov život.
Roditelji žele da adoslescentima daju slobodu, ali i da ih sačuvaju od zla. Ni tinejdžeri ne žele sebi zlo, ali su spremni da rizikuju i pošto im se čini da su nepovredivi, što je tipično za njihove godine. Oni iskreno veruju da im se ništa strašno ne može dogoditi, a to nije tačno. Ali je tačno da ponekad i roditelji mogu da preteraju u brizi i zaštiti.
Bitka za kontrolu nad tinejdžerima se ne može dobiti. Vrhunac uspeha je nesavršena kontrola i, ona je sasvim dovoljna.
Biljana Janković, Predsednik Udruženja Talasi, www.talasi.org
