Kako vaspitavati tinejdžere i sačuvati svoje živce
Pronašla sam KLJUČ za preživljavanje puberteta i sad vam ga dajem na dlanu.
Pred vama je III deo vodiča za roditelje koji zajedno sa svojim tinejdžerima prolaze kroz ludo doba svoje dece – pubertet, doba koje nije lako ni za decu, ni za roditelje. On će vam pomoći da razumete tinejdžere, da stvari sagledate u pravom svetlu, da prepoznate šta je uzrok njihovog ponašanja, da naučite da ih usmeravate i pri tom – sačuvate svoje živce.
Šta kad su roditelji pod stresom?
Savremene roditelje zbunjuje to što tinejdžeri sve ranije kreću u napad, pa današnji jedanaestogodišnjaci rade ono što su donedavno radili petnaestogodišnjaci. Ali ne dopustite da vas ovo zavara. Čim kod deteta primetite spoljašnje fiziološke promene, znajte da je u mozgu zavladao krš i lom.
A šta se dešava kad i roditeljima naiđe žuta minuta?
Svakome od nas dođe s vremena na vreme loš period, kad nam se poremeti regulator stresa, kad nas događaji lome i šibaju ( problemi na poslu, u braku, finansijama ili zdravlju), te se osećamo emocionalno iscrpljeno i snižava nam se prag tolerancije za sve, pa i ponašanje naših voljenih tinejdžera. Tada je vrlo važno i preko potrebno povećati svoju samokontrolu, što je moguće samo ako na vreme prepoznamo nadražaje koje vode do neželjenih reakcija. Da bi tad izbegli okršaje sa tinejdžerima možete uraditi sledeće:
- Otvorite se i priznajte tinejdžeru šta osećate. To će mu pomoći da razume i tuđa emocionalna stanja i nađe načine da izbegne mine.
- Produbite svoje razumevanje emocija; obratite pažnju na to kako se osećate u trenucima pre nego što vam pukne film, kako biste mogli da rešite situaciju dok su vam još uzde u rukama. Sačekajte sa odgovorom na tinejdžerske zahteve i objasnite im da vam treba vremena da razmislite o onome što vam traže ( što oni nekad neće tako lako prihvatiti, al’ se mudro ne upuštajte u polemiku).
- Odvojite vreme da smislite pravu reakciju: Šest sekundi je dovoljno da počnete da dovodite u red hemijske supstance stresa i steknete izvesnu dozu samokontrole.
- Ako u afektu preterate ili kažete nešto što ne mislite, izvinite se zbog konkretne stvari.
- Ne dozvolite da vas uvuku u igru uvaljivanja krivice/odgovornosti…te igre umeju da traju unedogled. Na kraju tu i nema pobednika.
Iako se nije lako obuzdati kad smo na ivici pucanja, moguće je naučiti kako da zadržimo dizgine u rukama ili bar snizimo nivo uzrujanosti. Što češće pred tinejdžerom budemo manifestovali umeće samosavladavanja, to će njihovi „neuroni-ogledala“ koji su stvoreni tako da čitaju i kopiraju ono što vide, brže prepoznati obrazac kontrolisanja i početi da ga oponašaju.
Na prvi znak narastajuće anksioznosti preduzmite preventivne korake u vidu jednostavnih strategija prevladavanja stresa, smirivanja i opuštanja. Dišite duboko – tako možete povratiti smirenost. Razmislite koje su to aktivnosti koje vas opuštaju i u kojima uživate i iskoristite ih kad anskioznost počne da raste. Nema izgovora! Nađite vremena i za sebe za dobrobit svih.
I tinejdžeri su pod stresom
Ima roditelja koji smatraju da je stres nešto što se dešava samo odraslima, jer ga povezuju s brigama o poslu, novcu, balansiranju poslovnog i porodičnog života, bračnim problemima itd. Međutim, i deca, a naročito tinejdžeri, su itekako podložna stresu. Tu je pritisak da imaju dobre ocene, da dobro izgledaju, da se uklope u društvo, pa čak i da se ponašaju “kao i stariji” (u smislu nezavisnosti i seksualnog iskustva) pre nego što su zaista spremni da učine.
S obzirom na to da živimo u vremenu punom stresa, veoma je važno naučiti dete kako da se s tim nosi.
Roditeljske reakcije i odgovori najmoćniji su alati koje imamo za ostvarivanje pozitivnog uticaja na ponašanje svoje dece.
Ako ste i sami pod stresom, da biste mogli smireno rešiti problem s tinejdžerom, sami odaberite kad i kako ćete to izvesti, i ništa ne preduzimajte dok ne povratite potpunu vlast nad sobom
Pre svega, razgovarajte sa tinejdžerima. Naravno, oni uglavnom neće lako na to pristati. Tinejdžeri imaju običaj da veruju u ono što žele i zato se pripremite na to da će se opirati kad započnete „mučan“ razgovor. Njih to „smara“. Zato razgovor počnite izokola, koristeći kao povod članak u novinama, priču koju ste čuli itd. Pažljivo birajte reči. Oni se povlače na prvi znak kritike. Budite svesni da su tinejdžeri pod snažnim uticajem vršnjaka, ali im nemojte dozvoliti da vas gurnu na klupu za rezervne igrače. Budite uključeni u ono što se zbiva, pokažite zanimanje za njihova interesovanja, stavove i slobodne aktivnosti.
Pomozite svom detetu da nauči kako da na zdrav način snižava stres i da se nosi s pritiskom i njegovim emotivnim posledicama, razgovarajte sa njima o tome i ponudite im razne antistres opcije: brigu o ljubimcima, kreativne aktivnosti, sport, slušanje muzike, pisanje dnevnika, druženje, porodične igre i obroci itd.
Roditelji moraju biti svesni da redovno doživljavanje prijatnih iskustava pretvara ta iskustva u dugoročne navike njihove dece. Isto važi i za ona neprijatna. Sve to važi i za nas odrasle.
Ako vam se zbog neke detetove loše navike pali crvena lampica, nepotrebno je i loše da prebacujete sebi ( „za sve sam ja kriv“, „ja sam loš roditelj“ ) i umesto toga usmerite energiju u iznalaženje konstruktivnog načina da pomognete detetu. Na ovaj način i mi veliki treba da rešavamo naše probleme.
Kraj III dela
Biljana Janković, Predsednik Udruženja Talasi, www.talasi.org
